После седамнаест година сиротиње, патње, непреспаваних ноћи и сталне неизвесности хоће ли дочекати нови дан, радост је коначно закуцала и на врата Милоша Јовановића (38) из забитих Троштица код Новог Пазара, озбиљно болесног и годинама од свих заборављеног браниоца Србије на Косову и Метохији и хероја са Кошара…

фото: Курир

После неколико месеци градње, Милош, његова мајка Роса (60) и сестра Марина (35) уселили су се у свој нови дом који су им, предвођени хуманитарцем из Новог Пазара Хидом Муратовићем, саградили наши читаоци и други добри људи из Новог Пазара, целе Србије и дијаспоре..

— Још не верујем да је ово моја кућа, нисам веровао да ћу је икада имати. Када смо половином лета започели градњу и од радости заплакали и мајстор Авдо Адровић и ја, нисам веровао да ћемо је завршити пре зиме. Хвала богу и добрим људима, снега још нема, а ми се и уселисмо. Још ми се чини да сањам, не могу да се навикнем на удобан лежај, тепих, судоперу, купатило и фрижидер, јер их никада нисам имао. Пресрећан сам, сузе ми се неконтролисано сливају низ лице, први пут у мом животу, сузе радоснице — прича Милош.

Дао сам Милошу реч да ћу му саградити кућу. Није веровао. Срећом, у укцију се укључило неколико медија, међу њима и «Новости», а добри људи из овог краја, целе Србије и дијаспоре одмах су почели да шаљу помоћ: у новцу, грађевинском материјалу, санитаријама, намештају.. Било је и тешких тренутака, посебно након укровљења куће када нам је понестало новца за наставак радова. Сам бог нас је тада погледао, из Београда се јавила једана велика фирма (на чијем челу је један велики човек) која је Милошу послала 300.000 динара. Свака им част, бог све зна и види. Награда ће стићи и све друге који су помогли. Оно што није урадила држава, урадили су добри људи којих је пуно овде у Новом Пазару, Србији и широм наше дијаспоре — прича Муратовић и моли нас да свима пренесемо велику захвалност…

— Рано смо остали без оца, били сиротиња, живели у трошној кући нашег рођака која само што се није срушила… Кад се у лето 1999. године вратио са Кошара, где је преживао пакао, Милош је био сав у ранама и опекотинама, а због психичких, хормоналних и метаболичких промена угојио се, имао 160 килограма. Дуго нисмо имали ни здравствену књижицу, ни лекове, често ни за хлеб… Мислили смо да су сви од нас дигли руке и да је мој брат узалуд «гинуо» на Косову — прича Милошева сестра Марина и уз плач додаје:

Захваљујући добрим људима, а посебно Хиду Муратовићу, све се преокренуло… Милош је летос први пут озбиљно лечен на ВМА где су лекари констатовали да је инвалид, добио је адекватну терапију и лекове, надамо се да ће добити и инвалидску пензију. Општина је прокопала пут до села, а и војска је слала своје машине. Пут још није насут, али се ми надамо да ће јесенас започето бити завршено идућег пролећа. Коначно имамо живот достојан човека, хвала до неба свима који су нам помогли, нека их бог чува и срећа прати — поручује Марина.

За хуманитарца Хида Муратовића и његова добра дела први пут се чуло пре 15 година када је од «Новости» добио Златну плакету за племенитост. Од тада је Хидо помогао стотинама људи у невољи, а директно је учествовао у изградњи 34 куће за болесне и сиромашне. Осим куће за Милоша Јовановића, овога лета пресудно је допринео да кров над главом добију породице Латовић из Гицића са Пештера, Едина Балтић из Урсула код Сјенице и осмочлана породица Сафета Кучевића из Бановице код Новог Пазара…

Фирма «Пионир-Мур» из Новог Пазара поклонила је Милошу ПВЦ-столарију, фирма «Мујен» комплетне санитарије и плочице, компанија «Хашимовић» обезбедила је ламинат, Драган Вуловић и резерне старешине из Билеће комплетно су финансирали и урадили струју, Милош Несторовић из Новог Пазара донирао је сва унутрашња врата, новопазарска предузећа «Екстра сан» и «Ема-комерц» обезбедиле су највећи део намештаја. Вредним донацијама помогло је још много појединаца које овом приликом, због ограниченог простора, не можемо поменути.

Аутор: М.НИЋИФОРОВИЋ

Извор: Новости

Тагови: ; ; ; ;