Економска ситуација у Црној Гори никада није била тежа. Реална стопа незапослених и људи без сталног запослења превазишла је 50%. Према подацима са последњег пописа на територији Црне Горе живи 450.000 радно способног становништва, од чега према евиденцији Завода за запошљавање посао тражи тек нешто око 235.000. Да ли ико нормалан може да поверује да постоји држава на свету где више од трећину становништва, представљају студенти, инвалиди и домаћице?  

Поред лидерске стопе незапослености, Црна Гора представља и лидера у региону по ценама нафтних деривата. У односу на крај прошле године цене бензина порасле су за трећину. Подинута је и стопа ПДВ за петину у односу на пре две године, шта је министар финансија Дарко Радуновић прокоментарисао као повећање које ће «грађани лако поднијети». На истом фону је и изјава првог човека владе Душка Марковића, да «црногорска економија расте, стварају се нове прилике и радна мјеста за грађане».

Упркос свему режим не стрепи

По логици ствари, рејтинг брутално циничног и политички аутистичног режима, који је земљу довео у овакво стање требао би да буде на минимуму и догађаје у 2018. години очекује  без оптимизма. Само у првих пет месеци предстоје чак три изборна циклуса. Међутим, у Црној Гори није тако. Уместо да је у самртном ропцу, режим Мила Ђукановића делује стабилнији него икада раније. Разлози оваквог стања су бројни. Неки су лакше, неки теже објашњиви. Поред утицаја западних сила, у Црној Гори постоји и брутални безбедоносни апарата, који је Мило Ђукановић наследио из претходног полувековног комунистичког режима и следећих 25 година га прилагођавао својим потребама. Добар део црногорског друштва захватила је малодушност и енергија за протест практично не постоји. Ко би само неку годину уназад могао да поверује да ће потомци хероја са Граховца, Вучјег Дола, Мојковца и 13. јула мирно поднети прошлогодишњу НАТО анексију.

Поред горе наведеног, један од разлога за супротну здравом разуму стабилност црногорског режима, је стање и у црногорској опозицији. Опозиционе силе су подељене и добар део своје енергије троше на међусобна препуцавања, а на друштвеним мрежама букти прави рат међу партијским активистима. Водећи медији вештачки су створили поделу на грађанску опозицију и ону која то није. Колико је ситуација у опозицији и антирежимском новинарству трула илуструје пример Бијелог Поља, 4. по величини црногорског града. Радомир Јокић председник бјелопољског одбора ПЗП-а (чланице ДФ-а), искључен је прошле недеље из ове организације након што је у суперлативу говорио о Зорану Лазовићу, кључној фигури Ђукановићевих тајних служби и његовом рођаку др Ранку Лазовићу, дугодишњем директору КБЦ-а и једном од најодговорних зашто је црногорско здравство најгоре у Европи. Да парадокс буде већи, Јокићевим хвалоспевима на рачун режима, водећо антирежимски дневни лист Дан два дана за редом дао је ударни простор. Локални избори у Бијелом Пољу планирану су у мају месецу.

Три изборна круга за три месеца

Мајским локалним изборима у 12 градова, укључујући и Подгорицу, предстоје председнички избори у априлу и локални у Беранама и Улцињу. Просто је невероватно да се у моменту фаталне економске кризе у држави, када се скраћују и гасе елементарна социјална давања, новац пореских обвезника уместо на један расипа на три изборна циклуса у размаку од свега три месеца. Невероватно је и да је целокупна опозиција пристала на оваква правила игре, која у старту добрано фаворизују режим. Због чега сегментирање изборног процеса на три циклуса позитивно за режим Мила Ђукановића?

Прво, победа на изборима у Беранама (у Улцињу насељеном 90% Албанцима исход је практично унапред познат), граду где је опозиција претходне 4 године обављала локалну власт за Мила Ђукановића била би одлична увертира за кандидатуру на председничким изборима 15. априла. Због тога не треба сумњати да ће целокупан финансијски, криминални, обавештајни и институционални капацитети Ђукановићевог режима 4. фебруара бити усмерени на Беране.

Ђукановићу на руку и подељеност у опозиционим редовима. Режим је у Беранама припремио коалициону листу, у коју су усисане све сателитске странке укључујући и Либерлну партију, која у овом граду ужива буквално једноцифрену подршку гласача. Чињеница да јединственој режимској листи супроставља чак 8 опозиционих колона, говори да ће им за апсолутну власт бити довољно и 45% освојених гласова. Поред три потпуно анонимне локалне групације, без шанси за прелазак цензуса је листа парије УРА и коалиција ДЕМОС-СДП, на чијем челу се налази контроверзни берански гинеколог др Радован Асановић. Свако ко да глас некој од 5 изборних листа без шанси за цензус, мора бита свестан да најамње половина његовог гласа иде Милу Ђукановићу.

Највише антирежимских гласова по свој прилици освојиће владајућа коалиција «Здраво Беране», коју представљају ДФ, СНП и неколико мањих партија. Реалне шансе да пређе цензус има и фракција Демократа, као и независна листа «Ријеч», коју предводи угледни берански привредник Велимир Бато Ђуришић, херој опоцизионе победе од пре 4 године, бескомпромисни и храбри човек који је упадом у изборни штаб ДПС-а спречио куповину гласова.

Мило открива споменик маршалу Жукову?

У фербурару месецу прошле године покренута је иницијатива за подизање споменика прослављеном совјетском маршалу Георгију Жукову. Након одређаних опструкција Министарства културе Црне Горе, 30. јуна прошле године овај државни орган донео је одговарујуће позитивно решење о овој иницијативи. Почетком септембра месни парламент изгласао је одлуку, која је отклонила и последњу формалну препреку за подизање овог спомен обележја. Важно је истаћи да је одборник Бато Ђуришић, одавно је у сукобу са владајућом коалицијом и у последњих годину дана у градски парламент ушао само 2 пута и то да би подржао и омогућио изгласавање иницијативе за спомен обележје славном руском војсковођи.

Упркос томе што је биста изливена о трошку донатора из Русије, а Бато Ђуришић испољио спремност да сам финансира уређење парка где би требала да буде постављена, актуелна беранска администрација пропустила је могућност да до локалних избора ово спомен обележје постави. На основу личног исуства могу да посведочим да је председник беранског парламента Горан Киковић уложио много искреног напора да спомен обележје маршалу Жукову подигне. Нажалост био је усамљен и међу својим колегама као да је нашао мало подршке и разумевања.

У случају да ДПС, коме ће за победу у Беранама бити довољно и 45% подршке преотме локалну власт у овом граду, могућа су два сценарија са спомеником маршала Жукова. Могуће да нове локалне власти спрече његово подизање, или да га у сред своје председничке кампање свечано открије нико други до Мило Ђукановић, чија кандидатура упркос одређеним противљењима са Запада, постаје све извеснија. Ђукановић је јавни подршку за кандидатуру недавно је добио и од Јануша Бугајског, сиве еминенције америчке политике на Балкану.

Могућност да споменик легендарном руском маршалу открије баш Мило Ђукановић, човек који је Црну Гору увео у НАТО, дао десетине русофобних изјава и режирао срамни судски процес о државном удару, представља врхунац апсурда.

пс. Користим ову прилику да апелујем на грађане Берана да упркос свему изађу на недељне изборе и свој глас дају некој од 3 опозиционе листе која има реалне шансе да пређе цензус.

 

Игор Дамјановић

Тагови: ; ; ;