После побједе опозиције на локалним изборима у Беранама, из ДФ-а поручују: уколико се политика заједничких опозиционих наступа испоштује и на свим наредним изборима, слобода ће се из Берана проширити на читаву Црну Гору.

© Sputnik/ Небоша Поповић

 

Резултати одржаних локалних избора у Улцињу и Беранама по свему судећи значајно ће утицати на будућу изборну стратегију свих актера на црногорској политичкој сцени. У том смислу, истиче се примјер по Црну Гору веома значајне општине Беране, гдје је опозиција и поред огромних ресурса које је ДПС ангажовао у том граду, ипак успјела да оствари побједу.

Оно што се на примјеру Берана несумњиво намеће као закључак јесте да политика заједничког наступа или наступа опозиције у двије, максимално три колоне, нема алтернативу уколико се заиста искрено претендује на изборни успјех и смјену власти у Црној Гори.

То су, између осталог, већ данас поручили и из Демократског фронта, који је уједно и најјачи конституент коалиције „Здраво Беране“, а која ће у наредне четири године бити стожер власти у том граду.

„Уколико се политика заједничких опозиционих наступа испоштује и на свим наредним изборима и уколико као Беранци будемо били спремни да бранимо побједу, слобода ће се из Берана проширити и на читаву Црну Гору. Беранци су показали пут“, поручили су из ДФ-а.

Побједа у Беранама је и са психолошког аспекта веома значајна за опозицију, јер се на концу ипак показало да ДПС није непобједив и да се уз озбиљну стратегију и минимално расипање гласова може успјешно парирати владајућој странци.

Са друге стране, стратегија владајућег ДПС-а за 2018. годину очигледно је запела већ на првом кораку. У тој странци су се, наиме, одлучили да како предсједничке, тако и све друге општинске изборе раздвоје по термину одржавања, јер су у ДПС-у процијенили да им систем избора „општина по општина“ највише одговара како би све ресурсе којима на државном нивоу располажу, могли да усмјере искључиво на град у којем се избори одржавају у датом тренутку.

Ова, по стање црногорских јавних финансија крајње ирационална одлука, на примјеру Берана није дала очекивани резултат, што би за владајућу странку већ требало да значи одређени сигнал за узбуну. Истовремено, чињеница да су у локални парламент у Беранама званично ушле само три листе, озбиљно је упозорење и за црногорску опозицију да само уједињена може да се нада успјеху на изборима.

FB/ALEKSA BECIC — DEMOKRATE — DEMOKRATSKA CRNA GORA Опозиција прогласила победу у Беранама

Коментаришући резултате избора у Улцињу и Беранама, политички аналитичар Драган Росандић за Спутњик каже да је резултат у Беранама био „шок“ нарочито за ДПС, а његовом поразу је, како сматра, поприлично допринијела и одлука ДПС-а да на изборе наступи на заједничкој листи са Бошњачком странком и СД-om, са којима је у коалицији такође и на државном нивоу. Сама чињеница да, како Росандић сматра, ове двије „сателитске“ партије држе готово пола црногорске владе, уплашила је грађане Берана да би нешто слично могло да се догоди у њиховом граду.

„Избори у Улцињу и Беранама су били значајни зато што је режим тамо очигледно доживио шок. Поставља се основно питање: како се то могло десити када су ти избори намјерно остављени изоловано како би се комплетна режимска машинерија усресредила на њих. По мом личном мишљењу, шеф режима и ДПС-а је направио почетничку грешку што је на листу ДПС-а поставио Бошњачку странку и листу СД Ивана Брајовића. Када су грађани Берана схватили да ће бошњачка странка и Брајовићева странка са три одсто подршке узети преко 50 одсто власти у Беранама, као што су то урадили у Влади Црне Горе, онда су рекли — другови, овај пут то неће проћи. Тако да је, по мени, то одлучило резултат избора у Беранама“, каже Росандић.

Наш саговорник је ипак сагласан са већином аналитичара који сматрају да ће резултат избора у Беранама бити од великог утицаја на стратегију када су у питању предсједнички избори у априлу. Росандић готово да нема дилеме да је беранска епизода потврдила да би заједнички кандидат био оптимално решење за опозицију.

„Саме реперкусије ових избора на предсједничке изборе и на локалне изборе у 12 општина, који ће бити у априлу и мају, могу да буду врло значајне, јер ће сви извући поуке из ових избора. Посебно би поуке требало да извуче опозиција, која треба да нађе прави модел учешћа на тим изборима, нарочито предсједничким, гдје би требало да тражи ипак једног кандидата“, сугерише Росандић.

Што се пак тиче владајућег ДПС-а, наш саговорник, иако се спекулисало да се одређени међународни центри томе противе, никако не искључује кандидатуру предсједника ДПС-а Мила Ђукановића.

„Имаћемо сада у наредних десетак дана живу активност око кандидата које ће опозиција и власт избацити на видјело дана. По мени, кандидат ДПС-а може бити Ђукановић, јер ако могу на Косову Тачи и Харадинај — то је онда исти калибар политичара. А такође, може и НАТО кандидат Милица Пејановић Ђуришић, што ће се знати у наредних 5, 6 до 10 дана“, закључује Росандић.

Небојша Поповић

https://rs.sputniknews.com

Тагови: ; ; ;