Док се тражи решење за Космет, многи од 250 хиљада Срба који су 1999. године били присиљени да оду из својих домова још се боре за своју узурпирану и отуђену имовину. Тимовима пројекта Бесплатне правне помоћи, коју финансира Европска унија до сада се за помоћ обратило више хиљада расељених Срба.

Гордана Ного годинама се бори за породичан стан од 90 квадрата у Глоговцу. После 18 година борбе успела је судским путем да исели узурпатора, који је на крају стан оставио у ужасном стању.

«Тражила сам помоћ од Министарства за повратак да ми се стан реновира јер хоћу да живим у Глоговцу у мојој кући. Јер овде сам ја газда, овде не може да буде газда Мехмет Ђељи узурпант који је користио мој стан и када је схватио да га више не може тако лако користити он је почео да га уништава», каже Ного.

Трифун Јовановић из удружења Бесплатна правна помоћ у Грачаница каже да су преузели случај, завршили су на суду, ослободили стан и покренули поступак код општине Глоговац за израду спецификације реновирања стана.

Брачни пар Стешевић из Липљана већ шест година живи у сталном страху јер им прети опасност да изгубе кућу у којој живе због покушаја преваре коју су им осмислили Албанци. Њихов случај су преузели правници који су на путу да реше случај.

«У овом случају Бог је био на нашој страни, дошла је Правна служба у коју гледамо као озебли у сунце. Очекујемо да ће максимално да ураде за нас, да нас једном реше мука и проблема», каже Драган Стешавић.

Нови, пети, пројекат Бесплатне правне помоћи почео је пре годину и по дана и од тада правну помоћ затражило је више од 4.500 људи. Отворено је нових 1.800 предмета а процене су да ће их бити још. Сви они који се још нису обратили за правну помоћ могу то да учине сада кажу у Канцеларији за Косово и Метохију.

 

Узурпација се мора пријавити

«Разговарамо негде о 80 хиљада предмета који се воде на територији КиМ. Власници имовине, Срби чија је имовина остала узурпирана на КиМ никако, ни под којим условима не смеју да одустану од те имовине. Морају да воде те поступке, морају да пријаве узурпацију имовине, морају да крену у битку за повраћај своје имовине», навео је Игор Поповић, руководилац Групе за правосуђе, људска права и имовинско-правна питања Канцеларије за КиМ.

Проблеми с којима се суочавају корисници бесплатне правне помоћи су огромни, од приступа институцијама до безбедносних ризика. Један од правника пројекта Бесплатне помоћи је и Василије Арсић који пред косовским судовима заступа више од педесет српских породица.

«Љубиша Трајковић је једини и искључиви власник 12 хектара земље у катастарској општини Ранилуг. Има доказ о томе, има решење, укњижење у катастастарским евиденцијама
Републике Србије неспорни докази који потврђују његово право својине. Међутим, институције Косова пре свиега косовска агенција за приватизацију је његову имовину узурпирала», истиче Арсић.

У Грачаници тимским радом правна лица полако расветљавају различите предмете о узурпираној имовини расељених Срба. Највећи проблем је кажу покретење судских поступка, јер неки предмети чекају годинама да буду узети у разматрање.

 

Светлана Вукмировић за РТС

Тагови: ; ;