Пре тачно 40 година завршио сам служење војног рока у ЈНА, стигао сам у Битољ 7. марта 1977. а касарну „Стеван Наумов – Стив” напустио сам 4. фебруара 1978. године. Нисам користио редовно одсуство, добио сам наградно од седам дана и војно одликовање „Медаља за војничке врлине”, као једини војник у тој мартовској класи 41. пешадијске дивизије ЈНА.

 

Медаља, одликовање са печатом Канцеларије врховног команданта, маршала Тита, медаља са словима на ћирилици и латиници, уверење о медаљи на латиници, али на екавици. Ми, војници 41. пешадијске дивизије ЈНА положили смо тада у Битољу заклетву Југославији, од Триглава до Вардара, да ћемо је бранити и својим животима. О имену Македоније, је ли спорно или није, само би лудак тада дискутовао. Македонија је, као Македонија у Југославији, била и суверена и заштићена.

И име и национални идентитет и територија. Данас, 40 година касније, са тугом гледам како Македонци скидају табле с именима аутопута и аеродрома, имена која су они дали. Али их други не прихватају. Понижење за Македонију. Зарад уласка у НАТО и ЕУ пристаје да се одрекне имена и идентитета. Сутра можда и територије. Стидим се у име свих оних војника из целе Југе који су, служећи ЈНА у Битољу, били спремни да погину за Македонију и њено име.

Да ли знате неку државу, која није чланица НАТО, а у којој НАТО планира ваздухопловне вежбе и гађања са бојевом муницијом са осиромашеним уранијумом? Ја за такву државу не знам, али БиХ је кандидат за тако нешто. Наиме, у Министарству одбране у Сарајеву нешто су муљали око вежби НАТО авијације на полигону Мањача крај Бањалуке. С авионима А-10, који су наоружани седмоцевним топом ГАУ-8 од 30 мм. Панцирно-запаљиве гранате, којима се „храни” тај топ, имају пенетрационо језгро израђено од осиромашеног уранијума, чија је густина 18,7 г по квадратном центиметру.

Амерички авиони А-10 бомбардовали су са том муницијом положаје и објекте војске Републике Српске у августу 1995. године, посебно војни ремонтни завод у Хаџићима. Да ли јавност зна колико је људи из Хаџића у међувремену умрло од канцерогених обољења? Авиони А-10 гађали су истом муницијом и Србију, посебно Косово и Метохију, у агресији НАТО 1999. године. Погледајте италијанску штампу шта се пише о умрлим италијанским војницима, који су после уласка Кфора на Косово били у додиру са предметима погођеним муницијом испаљеном из топова ГАУ-8 с авиона А-10.

И сада америчка амбасада у Сарајеву издаје саопштење како неће бити коришћена муниција с осиромашеним уранијумом. Да ли то амбасада САД у Сарајеву мисли како смо сви ми на Балкану блесави и ништа не знамо? Јер, топ ГАУ-8 користи искључиво муницију с осиромашеним уранијумом, он другу муницију и нема, пошто само такво пенетрационо језгро зрна гранате од 30 мм може да пробије тенковски оклоп. Авион А-10 због тога и зову убицом тенкова, јер класично зрно од 30 мм не пробија тенковски оклоп. Авион А-10 је и направљен да би носио такав топ, а топ је и конструисан управо за муницију с осиромашеним уранијумом. Која буши тенкове као конзерве.

Амерички авиони А-10 имају само два полигона у Европи за гађање са таквом муницијом, један је на обалама Сардиније, а други на обали Португалије. И сада трећи полигон треба да буде Мањача крај Бањалуке. Да се и она затрује радиоактивном муницијом.

Када је својевремено пензионисани амерички генерал Жак Клајн имао планове да амерички радиоактивни отпад илегално смести у зарушене и порушене тунеле некадашњег војног аеродрома ЈНА Жељава крај Бихаћа, ја сам у „Политици” тада о томе и писао. И нико други. Јер терен крај аеродрома пун је крашких вртача и вода и радиоактивност би сигурно доспела у земљу, али и у подземне воде. Народ, а тамо су већином Бошњаци, били би угрожени. И Сарајево је реаговало, генерал Клајн није успео у својој замисли.

Сада, НАТО нема баш нигде другде да вежба с авионима А-10 него баш на Мањачи поред Бањалуке? А БиХ није чланица НАТО. Или је колонија НАТО? А ови полтрони у Сарајеву прикривају такве намере. Стидим се српских полтрона у Сарајеву, који дозвољавају да се територија Републике Српске, али и БиХ, претвори у депонију туђег радиоактивног отпада. Зар Хаџићи нису били довољна опомена?

У Словенији је влада сменила начелника Генералштаба, јер војници 72. бригаде нису на вежбама на полигону Почек показали борбену готовост каква се очекује од трупа које учествују у мисијама НАТО. И премијер Церар одмах је сменио начелника генералштаба. Који је тврдио и упозоравао политичаре да је војна опрема застарела, а војни буџет недовољан. И чије војнике је на Почеку оцењивао тим НАТО, међу којима и официри из Данске, Литваније и Естоније. Све државе са богатом војном историјом. Понижавајуће.

НАТО у Словенији одређује кога од генерала треба сменити, НАТО у БиХ одређује кога од генерала треба унапредити, а кога пензионисати, НАТО у Македонији одређује како се Македонци зову, НАТО у Хрватској не мора ништа да наређује, Хрвати све прихватају, НАТО у Црној Гори организује сељачке државне ударе са бабама у главној улози, док је НАТО у Србији одређивао кога од генерала треба ухапсити и послати у Хаг.

Драги моји, од Триглава до Вардара, сами сте то хтели…

 

 

Мирослав Лазански/Политика

Тагови: ; ; ;