Председнички избори у Црној Гори следе кроз месец и по дана, а заједничког опозиционог кандидата нема на видику. Ипак једно име које се озбиљно налази у оптицају, размрдало је учмалу црногорску политичку сцену. Реч је о Андрији Јовићевићу, бившем министру унутрашњих послова са почетка овог века.

 

 

 

Ко је Андрија Јовићевић, човек који је чини се једнаким интезитетом заплашио и режим, и тзв. грађанску опозицију?

Могући кандидат на председничким изборима носи име свог чувеног прадеде, првог црногорског етнографа. Син је угледног историчара др Владимира Јовићевића, аутора неколико заиста запажених и вредних историјских књига, које на врло аргуметнован начин оспоравају дукљанске догме и историјске флоскуле које последње две деценије намеће и агресивно промовише режим Мила Ђукановића. Крајем прошлог и почетком овог века, др Владимир Јовићевић се налазио на челу Епархијског савета Митрополије црногорско-приморске.

 

 

Након завршеног Правног факултета у Подгорици, Јовићевић крајем 80-их одлази на постдипломске студије у САД, где магистрира из области међународног права. По повратку у домовину неколико година ради у Агенцији за преструктуирање привреде и страна улагања. Одатле крајем 90-их прелази на функцију заменика министра унутрашњих послова Вукашина Мараша. Средином 2001. године наслеђује Мараша на месту првог човека црногорске полиције. На том месту остаје 2 године и интересантно је да је сво то време био непосредно надређен садашњем црногорском премијеру тада Душку Марковићу, руководиоцу Службе државне безбједности Црне Горе. Ресор СДБ за разлику од данас налазио се под директном ингеренцијом министра унутрашњих послова.

 

За време свог министровања Јовићевић је изградио врло блиске односе са Чарслом Крофордом, тадашњим британским амбасадором у Београду. Они који Јовићевића добро познају тврде да је управо амбасадор Крофорд утицао на његов каснији разлаз са Ђукановићем. Чарлс Крофорд остао је упамћен као веома ненаклоњен режиму Мила Ђукановића, у режимиским медијима описиван чак и као «лидер великосрпске опозиције у Црној Гори». Након избијања афере о сексуалном злостављању молдавске држављанке С.Ч, Јовићевић хапси заменика државног тужиоца Зорана Пиперовића и покреће истрагу против још неколицине битних фигура црногорског режима, посредно укључујући и самог Мила Ђукановића.

Ђукановић ово никако није могао да опрости Јовићевићу и по хитном поступку смењује га са места министра. Убрзо после смене, Јовићевић се сели у Београд, где се бави приватним бизнисом. Близу 15 година био је углавном ван црнгорске политике. У црногорским медијима се за то време неколико наврата спекулисало његовим повратком у политику. Појавио се кратко у тзв. Алтернативној четворци, а говорио је и на последњем митингу Блока за заједничку државу у мају 2006. године. Сада је повратку у политику на велика врата ближи чини се него икад раније.

То што је био министар полиције у влади Филипа Вујановића, могао би да буде највећи плус и истовремено је највећи минус у евентуалној кандидатури Андрије Јовићевића. Минус јер је тада дао неколико прилично несмотрених изјава попут оне упућене Милу Ђукановићу «Председниче желим ти да нам владаш још дуго, дуго», а плус би могао да буде начин како је обављао дужност министра. Иза Андрије Јовићевића није остала ниједна афера, а за те 2 године колико се налазио на челу црногорске полиције у земљи се веровали, или не није догодило ниједно мафијашко убиство, које је потом остало нерасветељено.

 

Црногорци се из данашње перспективе рата кавачког и шкаљарског клана, у којима је за кратко време страдало на десетине људи, укључујући и случајне пролазнике и људе ван криминалних гангова, са сетом се сећају времена када је црногорском полицијом управљао Андрија Јовићевић. Неколико месеци након његовог уклањања са места министра, у Подгорици је ликвидиран сувласник и уредник дневног листа Дан Душко Јовановић. Извршиоци и налагодавци овог злочина и данас су непознати, осуђен је само подгорички каратиста Дамир Мандић на основу оптужнице да је управљао возилом из кога је пуцано на Јовановића.
У моменту када је кандидатура Андрије Јовићевића постала извесна, главни специјални тужилац озлоглашени Миливоје Катнић, наредио је покретање истражних радњи поводом 10 година старе дојаве Василија Мијовића, бившег пуковника Црвених беретки, да је Јовићевић 2007. наводно покушао да организује ликвидацију Мила Ђукановића. Зашто се Ђукановић плаши свог некадашњег човека од највећег поверења, а премијер Душко Марковић свог бившег шефа је потпуно очигледно. Међутим крајње је индикативно зашто се Јовићевића плаши тзв. грађанска опозиција у Црној Гори? Разлог није толико очигледан, као у случају врха црногорског режима.

 

Како се Андрија Јовићевић котира у америчким политичким круговима најбоље зна његов некада блиски породични пријатељ Ранко Кривокапић. Упућени тврде, да бивши председник црногорског парламента своје и данас добре контаке са америчком администрацијом, остварио захваљући управо Андрији Јовићевићу. Стога, не треба да чуди због чега је Кривокапић најгласнији противник кандидатуре свог некада блиског породичног пријатеља. С обзиром да подршку Американаца виде као једини своје политичке афирмације, не треба да чуди зашто тзв. грађанска опозиција одбија евентуалну Јовићевићеву кандидатуру. Из голог страха, јер у случају његовог доброг резултата и изборног успеха, вероватно би били пуштени низ воду, а Андрија Јовићевић би постао прва адреса са којом би Запад комуницирао у Црној Гори.

Бивши министар унутрашњих послова можда у овом тренутку не изгледа као неко ко би могао да угрози кандаидата власти на председничким изборима. Међутим, имајући у виду његову прошлост и чињеницу да се веома добро котира у Вашингтону, могуће је да у евентуалној председничкој кампањи из рукава извуче неколико адута, који би изборну трку драматично преокренули у његову корист.

 

 

 

Игор Дамјановић

Тагови: ; ;