Одлука америчког председника Доналда Трампа да изведе ограничени ракетни напад на постројења за хемијско наоружање у Сирији представљала је примерену примену силе, али он овде треба да стане, оцењује бивши званичник Пентагона и Стејт депармента, Илан Голденберг, за портал «Политико».

У ауторском тексту за портал у америчком издању, Голденберг указује да би свргавање сиријског председника Башара ал-Асада у овом тренутку довело до велике америчке војне интервенције, што би вероватно укључило увођење копнених снага и директни сукоб с Русијом, а чак и тада би, каже, рат трајао годинама и скупо би коштао сиријски народ.

Он указује да је Трампова одлука о удару на Сирији, ипак, представљала олакшање јер је, како појашњава, пре недељу дана деловало даУ чланку, Голденберг истиче да је поздравио Трампову одлуку прошле године да испали 59 крстарећих ракета «томахавк» на сиријску ваздухопловну базу Шарјат реагујући на Асадов хемијски напад на сопствени народ, јер је «тај одговор био ограницен, са ограниценим ризицима и осмишљен да постигне јасан циљ: одврацање Асада од коришћења хемијског оружја».

«Због тога сам подржао и најновији ограничени напад: као опомену сиријском режиму да ће за коришћење хемијског оружја морати да плати одређену цену», објашњава Голденберг, који је раније служио у администрацији Трамповог претходника, Барака Обаме.

«Не могу, међутим, да подржим оно што сам углавном слушао прошле недеље и што ће вероватно бити на дневном реду ако Асад настави да користи хемијско оружје: знатно шире ракетне нападе који би трајали данима, обухватали широк распон владиних постројења и значајно повећали опасност од ненамерног убијања руских војника, односно улазак у рат слабијег интензитета с Русијом», каже Голденберг.

Бела кућа разматра могућност напада знатно ширих размера.Према његовим речима, такав приступ је данас прилично бесмислен, осим ако се не повеже са широм стратегијом која би довела до окончања рата.

Аргумент за шири напад САД у случају да Асад не одустане од коришћења хемијског оружја не стоји, сматра он, јер Асад, како наводи, годинама терорише сопствени народ ваздушним и артиљеријским нападима и буре-бомбама.

«Пола милиона људи убијених у Сирији само је мали део жртава напада хемијским оружјем. САД и остатак међународне заједнице углавном су стајали по страни. Да ли је заиста вредно ризиковати рат због хемијског напада после толико година», пита се Голденберг, који је некада био и члан Спољнополитичког одбора Сената.

Поводом другог аргумента за шири напад, а који се односи на кредибилитет Америке, Голденберг каже:

«Ако смо заиста забринути за кредибилитет Америке, можда бисмо могли да покушамо да испунимо своје међународне обавезе, уместо да повлачимо снаге или претимо одустајањем од Париског споразума о клими, Транспацифичког партнерства, нуклеарног споразума С Ираном, НАФТА, па цак и НАТО».

Агресивна акција против Асада је, указује он, можда била могућа раније током сукоба, а нарочито пре уласка Русије у конфликт 2015, када се његова власт љуљала.

Тужна истина је, истиче Голденберг, да су Асад и његови руски и ирански савезници добили грађански рат, и највећи део становништва и урбаних центара под њиховом је контролом.

«Свргавање Асада у овом тренутку захтевало би велику америчку војну интервенцију, вероватно убацивање копнених снага и директну конфронтацију с Русијом, а и тада би се рат продужио за више година, а на штету сиријског народа», оцењује Голденберг.

Он истиче да не постоје докази да би САД могле да изведу тако сложену акцију, а ни назнаке да су САД и њихови партнери иоле заинтересовани за такво инвестирање.

«Коришћење ограничене војне силе за постизање политичког решења за сукоб сложен као што је сиријски грађански рат било би тешко изводљиво и за најмудрије и најефикасније председнике», закључује Голденберг, иначе директор за програм блискоисточне безбедности у Центру за нову америчку безбедност.

 

Тагови: ; ; ; ; ; ;