Кијев разматра три могућа начина за решавање сукоба на југоистоку земље. Украјински заменик министра за питања «привремено окупираних територија» (овако у Кијеву називају Донбас) и интерно расељених лица Јуриј Гримчак рекао је за украјински радио.

Заменик министра верује да је украјинска војска способна у потпуности ослободити одређене делове региона Доњецк и Луганск за две седмице, али сматра да је војни сценарио најмање вероватан.

Остала два плана Гримчак назива «хрватским сценаријима».

«У Хрватској је постојала Српска Крајина и Источна Славонија, Српска Крајина је ослобађана војним средствима, кроз операцију хрватске војске, али српска војска је остала у касарни и није напала Хрватску војску. Милошевић је тада био у таквим условима да је дао гаранције да је његова војска се неће мешати у војни сукоб «, рекао је он.

Други «хрватски» сценарио Кијев сматра главним. Према заменику министра, он предлаже увођење мировне мисије на територију Донбаса и повлачење страних трупа одатле.

«Такође је неопходно разоружати милитанте, створити међународну прелазну управу за пренос ових територија под контролом Украјине», нагласио је Гримчак.

Чини му се да је овај развој догађаја највероватнији.

Председник Украјине Петро Порошенко потписао је у понедељак уредбу о завршетку «антитерористичке» операције у Донбасу, која је трајала више од четири године. Уместо тога, започела је операција удружених снага Украјине у региону. Промена формата Кијева легализовала је кориштење оружаних снага у решавању сукоба у региону у миру.

ВИДЕО: Парастос за Србе убијене у „Бљеску“

Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе.

У време напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Хашки суд је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учествовање у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био да током и након операција „Олуја“ и „Бљесак“ присилно и трајно уклони српско становништво из Крајине.

Касније су, другостепеном пресудом, Готовина и Маркач ослобођени било какве одговорности за почињене злочине.

(ИНТЕРВЈУ) Боривој Рашуо: Елементи нацизма који су постојали у «Олуји» сада препознатљиви у украјинским настојањима

 

 

Тагови: ; ; ; ;