НАТО-а никад доста! Зашто само један НАТО – кад може и два!

То је резоновање западне „експерткиње” Елизабет Бро, која је посветила читав чланак за амерички војно-безбедносни сајт Defense One теми потребе за оснивањем „комуникационог НАТО-а за информативно ратовање”. Наиме, ради супротстављања – чему другом? – него опакој руској пропаганди, западне државе морају да се удруже, не више само на војном плану, него и на информативном, у „прекогранични одбрамбени савез против дезинформација”, који би требало да буде „скоро једнако важан као и његов одбрамбени пандан”, тј. НАТО.

Пише: Александар Павић

Штавише, врата савеза би требало да буду отворена и за „војно несврстане државе попут Шведске и Финске” (а остали „несврстани” нека се припреме).

За разлику од старог доброг доба Хладног рата, када су САД оснивале медијско-пропагандне испоставе (Бро их, наравно, тако не назива) које су деловале према становништву изван „слободног света”, као што су „Радио слободна Европа/Радио Слобода” – а које су, као што знамо, волшебно надживеле Хладни рат – западне државе би сада, саветује Бро, морале да „збију редове” и посвете се „просветљивању” сопствених популација, односно њиховој одбрани од „дезинформација уперених против наших земаља”.

Како би појачала своју аргументацију, Бро се најпре позива на „вртоглави низ претеривања и неистина” које су руски медији наводно изнели у вези случаја Скрипаљевих, али и недавног наводног хемијског напада у Думи у Сирији, који је послужио као повод за ново априлско „хуманитарно” бомбардовање те земље од стране западних сила.

Да би се схватила техника коју Бро користи, ево тачног цитата:

„Приписујући нервни агенс ’новичок’ Шведској или Чешкој Републици, или окривљујући Уједињено Краљевство за напад нервним гасом у Сирији, Кремљ сеје конфузију међу нашим популацијама и наводи нас да губимо веру у наше институције”.

Ово је класична техника производње лажних аргумената да би се добио жељени одговор. Јер, као што су неки (разуме се алтернативни) западни коментатори већ приметили – руски званичници нису рекли ни једно ни друго.

Што се тиче ’новичока’, руски званичници су једноставно изнели тврдњу да је неколико земаља производило тај нервни агенс, што је у случају Чешке управо потврдио сам њен председник. А што се тиче наводног хемијског напада у Думи, руски званичници, осим што од почетка, за разлику од западних, инсистирају на пуној, веродостојној и независној истрази, јавно су понудили доказе да се никакав хемијски напад није ни десио.

Бро уопште и не покушава да се бави контроверзама које и даље прате оба случаја – нпр. чињеницом да нико још увек није ни видео оца и ћерку Скрипаљ, и да су британске власти, после скоро два месеца, током којих су додатно заоштрени односи са Русијом и избачене силне руске дипломате, почетком маја признале да још увек не знају ко је извео (наводни) напад на Скрипаље у Солсберију почетком марта (зашто кажемо „наводни” – па зато што никоме још нису познате појединости тога шта се тачно, и да ли се уопште десило у Солсберију, с обзиром на медијски мрак и опструкцију истраге коју су од почетка вршиле управо британске власти). Нити се Бро бави озбиљним сумњама у вези званичне западне верзије наводног хемијског напада у Думи које су изнели ауторитети попут дугогодишњег дописника лондонског Индипендента Роберта Фиска, или бившег британског амбасадора у Сирији, Питера Форда.

Са њеног становишта „инфоратника” – зашто и би?

Треба већ једном схватити да данашње западне владе нису заинтересоване за истину – већ за победу, у рату који воде против остатка света. Да илуструјемо то недавним примером новинарке Би-би-си-ја, која је интервјуисала бившег команданта Британске краљевске морнарице, адмирала лорда Алана Веста, на тему његовог скептицизма у вези доказа који су понуђени у корист западне верзије наводног хемијског напада у Думи.

Вест је прво приметио да је Асад био пред победом и да није имао никаквог разлога да користи хемијско оружје и навуче на себе западне осуде и војну интервенцију. С друге стране, зна се да су исламисти који се боре против њега раније користили хемијско наоружање, и да би им било у интересу да изведу хемијски напад за који би био оптужен Асад, ради изазивања западне војне интервенције. Такође је изразио скепсу над чињеницом да су оптужбе за хемијски напад потекле од тзв. Белих шлемова, за које се зна да су повезани са анти-асадовским снагама.

Деца у Хагу рекла истину о лажи Запада о хемијском нападу (видео)

Можда најзанимљивије, изнео је и своја лична искуства о „штеловању” обавештајних података за политичке потребе, и то – а одакле би друго? – из БиХ током 1990-их:

„Кад сам био шеф војне обавештајне службе, на мене се вршио огроман притисак да кажем да је наша кампања бомбардовања у Босни постизала свакојаке ствари које заправо није. На мене је вршен огроман притисак, тако да знам шта се може десити са обавештајним подацима”.

Шта је била реакција новинарке „јавног сервиса британске Британије”? Вреди пренети у целости:

„Знамо да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у петак изјавио, односно оптужио западну државу у петак, да је можда исфабриковала доказе у Думи или некако била умешана у оно што се десило у Думи. С обзиром да смо у информативном рату са Русијом на толико много фронтова, да ли сматрате да можда није упутно да ово говорите овако јавно, имајући у виду Ваш положај и профил? Не постоји ли опасност да можда замућујете воду?”

Другим речима, ако се истина не слаже са званичним чињеницама – утолико горе по истину!

И ту се види сврха новог „Инфо-НАТО-а” који предлаже Елизабет Бро – обликовање истине да би се прилагодила званичном наративу власти. Односно, испирање мозга. Односно – званична цензура. Иста она какву Запад воли да назива „совјетском”.

Руски и други, алтернативни медији су, најпре захваљујући интернету, разбили монопол над јавним наративом, и он се сад мора васпоставити по сваку цену. У таквом поретку, новинари-комесари би имали више утицаја – као што већ сад имају – па чак и већа овлашћења од лордова-адмирала, попут Веста.

Орвелова Океанија се помаља пред нашим очима, а нама и даље покушавају да је продају као „демократију”. А у ствари је то совјетија, гора од оне против које су се некад давно, пре „краја историје”, наводно борили.

Иначе, Елизабет Бро, осим што пише за „тешкаше” западног медијског естаблишмента, попут Волстрит журнала, Форин аферса и лондонског Тајмса, такође је и сарадница нама већ добро познатог НАТО „тинк-тенка”, Атлантског савета. Оног истог који је прошле јесени предложио да САД успоставе „трајно војно присуство” на Балкану, а чији је извршни потпредседник, Дејмон Вилсон, конкретно предложио да, осим на КиМ, САД треба да успоставе војну базу у Брчком. (Окрени, обрни – све се некако врти око нас. Или, парафразирајући чувени роман „Квака 22” – само зато што смо параноични, не значи да нам не раде о глави.)

Дакле, предлог о „Инфо-НАТО-у” не долази са неозбиљне адресе, и тако га треба и схватити.

Зато, када нам пуне уши о „опасности од руске пропаганде”, они у ствари припремају терен да нас усисају у НАТО. Ако не онај изворни, а оно бар у овај други, још опаснији, царство званично заштићених лажи. Јер, „не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте оног који може и душу и тело погубити у паклу”.

Извор: http://sveosrpskoj.com

Тагови: ; ; ; ; ;