Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Дигитализована збирка средњовековних српских рукописа и књига поклоњена је из Руске националне библиотеке у Српску академију наука и уметности (САНУ).

Свечана предаја електронских медија са јединственим материјалама одржана је данас у Београду на церемонији којој су присуствовали директор библиотеке Александар Вислиј и представник САНУ Владимир Костић.

Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Ради се о 387 фајлова на којима је 342 документа од којих већина се односи на период између 13. и 16. века, док постоје и уникални материјали из 12. века.

34% материјала односи се на 16 век и касније, 28% – 14. век, 23% – 15. век, 14% – 13. век, 1% – 12. век.

Тиме ће се бавити српски стручњаци, са надом да ће одговорити на нека кључна питања не само идентитета, већ и садржаја.

Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Како је рекао новинарима Александар Павловић већина ових докумената на старосрпском језику нашла се у Санкт Петербургу у 18. и 19. веку када је руска елита из иностранства довозила књиге као поклон библиотеци у Руској Империји.

„Људи који су могли читати на старосрпском језику у Русији је било мало. Данас такође. Због тога се процес одређивања вредности одвија и данас.

Како смо одабирали рукописе и дигитализовали? Једноставно, дигитализовали смо рукописне књиге јер оне могу да стану у једном екземплеру“- рекао је Вислиј.

Према његовим речима, дигитализација је трајала 14 месеци.

Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Владимир Костић се топло захвалио руској страни што САНУ није добила „само поклон него и огромно богатство“ у виду материјала који би се ускоро требали наћи на сајту САНУ-а.

„Иако ћу звучати патетично у покушају да објасним како се у овом свечаном тренутку осећам, наједноставније би било да кажем – као човек који у тишини скромног дома много, много година (а у овом случају ради се о вековима) дочекује однекле давног изгубљеног рођака“, рекао је Владимир Костић.

Обе стране су се сложиле да данашњи догађај није завршетак, већ само један корак, основа за будућу сарадњу између Санкт Петербурга и Београда. Например, Вислиј је напоменуо да српски средњовековни и стари рукописи и књиге постоје и у колекцији Руске државне библиотеке у Москви, те да и они могу на исти начин да буду издвојени из њеног фонда и дигитализовани.

Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је у свом говору истакао да ће та колекција, поред изузетног значаја који има за научноистраживачки рад, у великој мери популаризовати српску културу и историју на локалном, регионалном и глобалном нивоу.

„Шума делује као органска целина, као један организам, упркос својим партикуларним одликама. У великој шуми словенске културе која вековима обогаћује драгоценим кисеоником и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво, руско дрво, пренело драгоцене материје српској култури“, истакао је Вукосављевић.

Руска национална библиотека предала САНУ збирку српских средњовековних рукописа

Организатори су се захвалили и фонду Елене и Генадија Тимченко за обезбеђење финансијских средстава као и амбасадору Србије у Москви Славенку Терзићу за активно учешће у овом пројекту.

Догађају су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић, као и представници Руског центра за културу и науку „Руски дом“, бројни академици и јавне личности.

 

 

 

 

 

Коментари: