Споразум о оснивању заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања потписан је јуче, а министри здравља и заштите животне средине Србије навели су да је овај потез важан за будуће генерације, као и да истраживањем последица бомбардовања Србија не жели никога да осуди, већ да помогне себи.

 

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да Србија има обавезу према својим грађанима да утврди све истине везане за НАТО агресију 1999. године и додао да то није само питање истине, већ и питање будућности.

«Када схватимо шта се догодило и размотримо све аспекте, знаћемо и шта треба радити да заштитимо своје грађане и свој биодиверзитет и биосферу», рекао је Триван новинарима након потписивања споразума.

Он је навео да су након бомбардовања извршена озбиљна истраживања и деконтаминације терена који су били загађени, пре свега осиромашеним уранијумом, али да је време да се тај процес настави.

Министар здравља Златибор Лончар рекао је да је истраживање последица бомбардовања најмање што може да се уради за садашње и будуће генерације, како би се открило шта се тачно том приликом десило.

«Не желимо ништа да прејудицирамо, али желимо и због нас и због будућности да откријемо чињенице, да сутра нико нема дилему шта се то десило», рекао је Лончар.

Он је подвукао и да резултати који буду остварени неће бити важни само за Србију, већ и за читав свет.

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичићистакла је велику подршку државе на утврђивању последица бомбародовања и подвукла да је једини циљ истина, без обзира да ли ће нам се она допасти или не.

Објашњава да ће за почетак бити прикупљани подаци који већ постоје, али који морају да се скупе на једном месту.

«Читава Србија ће бити лабораторија и то је велика шанса за младе људе да пишу мастер радове и докторате који ће бити занимљиви цијелом свету, ово је пре свега питање струке», рекла је Грујичић и додала да ће за пар година бити познати први резултати истраживања, али да се о коначним последицама може говорити тек за 50 година.

«У свим извештајима чланица НАТО пише да се коначне последице осиромашеног уранијума не знају и да је неопходно годинама пратити стање тла и подземних вода», каже Грујичић.

Она наводи да ће у сарадњи са Министарством одбране бити утврђене тачне локације бомбардовања у складу са чиме ће се испитивати и одређене болести везане за те области.

Грујичић истиче да нису у питању само малигне болести, већ и утицаји на потомотво, аутоимуне болести, проблем стерилитета.

«Мене, као грађанку и лекара, највише иритира што онда када је ово требало да се ради, одмах по бомбардовању 2000. године и после, бачено је под тепих. Наше здравље није било важно људима које смо бирали и то никада не смијемо да заборавимо. Сада држава стаје иза овог пројекта и показује одговорност према здрављу својих грађана и према научној истини», казала је она.

 

Тагови: ;