Ватиканска администрација је у једном моменту пренебрегла мој изричит и јасно изнет став, да до посете папе не може да дође пре него што за њу буде добијена сагласност и Српске православне цркве. Обавестили су ме да њихови представници долазе у Србију у јануару 2016, како би припремили посету папе коју он планира за мај исте године. Реаговао сам одмах и подсетио их да до посете, па самим тим и њене припреме, не може да дође без сагласности СПЦ.

Овако бивши председник Србије Томислав Николић за «Новости» појашњава замешатељство око отказивања посете папе Фрање нашој земљи, о чему је први пут у јавности недавно говорио шеф дипломатије Ивица Дачић.

Николић оцењује да је Дачић, из њему познатих разлога, «начинио по државу штетан, недипломатски потез, износећи у јавност део преписке председника Србије са поглаваром Римокатоличке цркве».

Не знам да ли је од било кога тражио одобрење да то учини. Од мене није. Обраћам вам се како би српска јавност имала потпуну информацију о разлозима који су ме мотивисали да позовем поглавара Римокатоличке цркве да посети Србију. У том позиву навео сам да га зовем искључиво у својству председника Србије, а да до посете може да дође тек ако се договори сусрет папе и патријарха Иринеја, зато што папа није само државни већ и верски поглавар — навео је некадашњи шеф државе.

Он је редакцији «Новости» доставио и писмо које је 3. августа 2016. упутио патријарху Иринеју.

То писмо износи у јавност истину о мом односу према посети папе, мада унапред знам како ће коментарисати они који су већ писали да сам «испалио» папу, «слагао га као што сам многе пре њега» и томе слично.

 

Николић каже да је СПЦ и Његову светост упознао са свим што се дешавало у вези са доласком папе.

Добио сам одговор да ће питање посете бити изнето на Сабору СПЦ, у мају 2016. године, како би Сабор заузео свој став. Нисам обавештен да ли је та тема изнета на Сабору, нити да ли је донета било каква одлука по том питању. Сматрао сам да је то знак да СПЦ још није спремна да се сагласи са посетом и да и сама позове папу у Србију, али сам им ипак писао у августу 2016.

Некадашњи председник закључује да односи са другим државама, посебно договори који нису спроведени, не треба да буду изнети у јавност.

Посебно ако их износе неовлашћена лица, без сагласности председника Србије који их је иницирао или у њима учествовао.

Папина посета Србији, како је обелоданио Дачић, била је договорена јануара 2016. Половином тог месеца у Београд је стигла депеша којом је потврђено да Фрања жели да дође 21. и 22. маја.

Дан касније на Андрићев венац стигла је још једна нота из Рима којом се предлаже да ватиканска делегација задужена за припрему посете посети Београд већ 24. јануара. Убрзо су расписани и парламентарни избори, што је наведено као оправдање за отказивање папине посете.

ПРЕДЛАГАО ЈАСЕНОВАЦ КАО ТЕМУ

У писму које је Николић 3. августа 2016. упутио патријарху, између осталог, пише да би «католици широм света, осим вероватно у Хрватској и БиХ, поздравили папин долазак у Србију као јасну хришћанску поруку»:

Уверен сам да би у доброј припреми посете било могуће да се постигне и то да папа у Србији одговарајуће квалификује усташка зверства у Јасеновцу и другде. Такође, уколико би се приступило договорима о посети може се замислити шта би значила заједничка посета папе и Ваше светости Пећкој патријаршији, Дечанима или Грачаници… Моје мишљење је да би папа требало у току ове године (2016) да посети Србију и да се том приликом приреди, у одговарајућој форми и на одговарајућем месту, Ваш сусрет са њим… — навео је Николић уз оцену да «није добро за Србију да се и даље не изјашњава о овом важном питању».

М. Б./ Новости

 

 

 

 

Тагови: ; ; ; ; ;