Зашто не иде на државне комеморације у Јасеновац? Да ли очекује повећање тензија због обележавања Олује? Када ће у Београд? Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић у ексклузивном интервју за «Дojче веле».

«Бојим се да ће доћи до повећања тензија између Хрватске и Србије поводом обележавања годишњице Олује, али нећу улазити ни у какве расправе. Морамо бити достојанствени и у победи и у свему ономе што радимо», каже за Дојче веле председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.

«Олуја је била чиста операција, а након ње догодили су се злочини које би заиста требало санкционисати», каже Грабар Китаровић.

«Када говоримо о Книну, говоримо о Домовинском рату као о темељу савремене хрватске државе. Оно што заиста настојим није да увредим модерну Србију и Србе као народ ни на који начин. Све критике односе се на великосрпски режим Слободана Милошевића. Шта више, прошле године отворено сам рекла да се треба поклонити и српским жртвама, цивилима, који су невино страдали након Олује», рекла је хрватска председница.

Јасеновац — истрајати на историјској истини

Говорећи о својој недавној посети Спомен-подручју Јасеновац заједно са председником Израела Рувеном Ривлином, Колинда Грабар Китаровић поновила је да осуђује све тоталитарне режиме — «од нацизма и фашизма, до комунизма».

«Разлог зашто тамо не волим да идем током државних комеморација можда је био видљив и у мом ставу, па можда и у мом гласу (приликом последње посете, прим. ур). Мени је то место дубоко емоционално. Кад одлазим у Јасеновац проживљавам и настојим да размишљам, не само о жртвама, већ и о породицама свих тих жртава и да изразим заиста дубоко саосећање», каже хрватска председница.

«Тај злочин треба признати, он се догодио. Међутим, апсолутно осуђујемо апсолутно све манипулације бројем жртава у Јасеновцу. Мислим да би требало да истрајемо на историјској истини. И да на основу историјске истине, и на основу хрватског устава, идемо даље», напомиње Колинда Грабар Китаровић.

Југоисточна Европа, а не Западни Балкан

«Отићи ћу веома радо у Београд кад поставимо конкретне претпоставке за ту посету», каже председница Хрватске.

«Дакле, морамо да постигнемо конкретан напредак. За мене је то пре свега решавање питања несталих особа. То је дубоко хумано и хуманитарно питање и заиста саосећам са породицама, како овде у Хрватској, тако и са српским породицама које су изгубиле своје најдраже. Још увек тражимо начин да затворимо тај део наше прошлости», напомиње хрватска председница.

Оно што је циљ, тврди Колинда Грабар Китаровић, јесте развој добросуседских односа са Србијом, решавање отворених питања, наравно на основу добросуседских односа и међусобног поштовања, али и поштовања правила међународног права.

«Апсолутно подржавамо све државе у нашем суседству. Међутим, постоји и Стратегија за тзв. Западни Балкан — коју ја из много разлога радије зовем Југоисточна Европа — а која дефинише да се пре уласка свих држава морају решити сва отворена питања. Ми смо спремни да то учинимо у духу добросуседства, паралелно с процеом приступања ЕУ како не би било блокада», каже Грабар Китаровић.

Реформе паралелно са дијалогом о Косову

Одговарајући на питање како сагледава могућност решавања проблема Косова, председница Хрватске каже: «Не могу да говорим у име Србије, у име Београда, кад ће бити решени ти њихови међусобни односи, али сматрам да се паралелно и истовремено може радити на реформама на Косову».

«Хрватска ће са своје стране наставити да подржава Косово на путу у међународне организације, па и на путу ка чланству у ЕУ, свесни да постоји још неколико држава (ЕУ) које нису признале Косово. Међутим, сматрам да су ситуација и међународно-правни статус Косова много другачији од неких других случајева с којима те државе упоређују нека своја унутрашња питања, а због чега нису признале Косово», истиче Грабар Китаровићева.

Тагови: ;