Приштинска Газета експрес је 26. јула, позивајући се на дипломатске изворе, објавила да је администрација председника САД Доналда Трампа дала «зелено светло» за варијанту поделе Косова. Издање саопштава да постоји могућност да су се о овој варијанти договорили председници САД и Русије Доналд Трамп и Владимир Путин током самита у Хелсинкију. Почетком августа један контигент КФОР-а распоређен је на прилазима Хидроцентрале и језера Газиводе што се тумачило као могући напад на север Космета. Након тога председник Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност на којој је разматрана ситуација на Косову. Том приликом председник Вучић изјавио је да Србија неће дозволити нови погром. Истовремено албански премијер Еди Рама најавио је отварање нове НАТО базе у Албанији. О ситуацији на Косову специјално за Информативну агенцију «Новорусија» говори научни сарадник Центра за европске студије Стеван Гајић.

Стеване кажите нам због чега је дошло до погоршања ситуације у вези Косова и да ли то може бити опасно за Србију?

Све је почело пре неколико дана када је епископ рашко-призренски Теодосије саопштио да у народу кружи прича о договору српске и албанске стране да се изазове инцидент.

Конкретно, Албанци би покушали да заузму хидроцентралу Газиводе, онда би српска војска заузела север Космета а Албанци би као одговор протерали око 80 хиљада Срба из јужног дела Космета. Ове тврдње су разбеснеле српску власт. Председник Вучић изјавио је да унутар цркве постоје стране агентуре и да људи у мантијама не би требало да говоре тако итд.

Информација о томе је брзо раширена тако да је амерички контигент КФОР-а превентивно распоредио своје снаге на прилазима хидроцентрали.И хвала богу да су Американци тако учинили. Јер ако постоји овакав договор између Вучића и Тачија а надам се да су то гласине то би било катастрофа. Српски народ био би протеран, цркве и манастири били би попаљени а власт би то представила као повратак војске на Космет макар и на 10%. Тако да је добро што до тога није дошло.

Сматрам да ни код албанске ни код српске стране не постоји консензус у вези поделе Космета. О овој идеји говори председник Вучић када говори о компромису али Српска православна црква је против.

На мајском заседању Архијерејског сабора СПЦ послата је посебна порука у вези Косова и Метохије. У посланици је саопштено да је Косово најважније «црквено, национално и државно питање» чиме је политичарима који позивају на прихватање «нове реалности» и «неопходне уступке» стављено до знања да се црква противи признању независности Косова.

На тај начин дошло је до отворене конфронтације цркве и власти. До тад црква је саопштавала да се Вучић «бори за интересе Косова» али кад су видели да он под компромисом подразумева поделу Косова црква се отворено успротивила.

 

Да ли су Албанци спремни за независност Косова?

Код Албанаца су се појавиле нове претензије. Тзв. председник Косова Хашим Тачи изјавио је да није спреман на уступке Србима али да ће захтевати да се Косову прикључе и три града југа, централне Србије, Прешево,Медвеђа и Бујановац од којих  само у Прешеву већинско становништво чине Албанци. Како видимо њихове претензије само расту.

Још један интересантан моменат. Буквално дан пре ових догађаја албански премијер Еди Рама саопштио је да се укидају сви пунктови између Косова и Албаније чиме је отворено ставио до знања да се ствара Велика Албанија.

Уколико би Косово било примљено у УН, оно би врло брзо могло да се уједини са Албанијом и да постане чланица НАТО-а.

 

Недавно је руководство Албаније иницирало изградњу прве НАТО базе на западном Балкану?

Заправо, на Западу постоји унутрашњи рат врло јак.Трамп је настројен против НАТО-а и он стално подрива евроатлантске везе. Али Брисел, као посебан организам, као центар ЕУ и НАТО-а, хитно покушава да преузме контролу над толико земаља у источној Европи, посебно на Балкану. Стога је прошле године Црна Гора без референдума, без обзира на мишљење становништва, увучена у НАТО.

Иста ствар се дешава у Македонији. Столтенберг и остали евроатлантски лидери учинили су све Македонцима, а Грци су се сложили око имена Македоније. Иако ово питање није ријешено, Македонија не може бити увучена у НАТО. Ипак, 11. јула, Македонија је већ примила позив да се придружи НАТО-у, с обзиром на решавање проблема са називом земље.

Чиме они прете? Наиме, Косово би као део Албаније било увучено у НАТО. Македонија такође. Дакле остаје само Србија у којој се такође води пропаганда за улазак у НАТО. Циљ је да се у Србији нађе сто интелектуалаца који би агитовали за улазак Србије у НАТО.Исто је и са Републиком Српском. Тамо председник Додик смета Атлантистима и желе да га уклоне путем удара или пуча. А кад га уклоне и доведу «пожељну власт» неће бити тешко увести Босну у НАТО. Дакле ситуација је веома опасна.

 

У Грчкој такође постоји велико супротстављање споразуму са Македонијом?

Ситуација у Грчкој и Србији је веома слична. У Грчкој су били масовни протести које је подржавала црква.У Атини је милион људи, у Солуну — око 500 хиљада против тога да Грчка жртвује своје интересе и дозволи Македонији да користи које жели име. Међутим Ципрас је одлучио да иде против воље и народа и цркве и потписао споразум са Македонијом. Како видим ово је симбол издаје националних интереса и Србије и Грчке.

Исто је иу Србији. Маске су пале.Црква се отворено противи «компромису». И у самој влади постоје неслагања. Чак и 90% интелектуалаца није за поделу Косова. Навијачи су недавно раширили транспарент «нема поделе».

Тј. и Вучић као и  Ципрас има комплетно друштво против себе. Али ипак креће се у правцу компромиса.

Црква је врло одлучна да не одступи ни један корак и због тога је Вучић љут на цркву. Последњи састанак са патријархом био је врло непријатан. Приметио сам да је Вучић ишао код патријарха, а не обрнуто.

 

Чини се да је Вучић суочен са избором — или да подржи људе, или да се договори са Западом.

Чињеница је да имамо велики број атлантских лидера на Балкану. Међу њима — Бојко Борисов у Бугарској (премијер), Алекис Ципрас у Грчкој, Зоран Заев у Мекедонии, Мило Ђукановић у Црној Гори, Еди Рама у Албанији и, нажалост, Александар Вучић у Србији.

Али у већини ових држава «атлантизам» је у одређеној мери помешан са антисрпским осећањима, и ту је лакше спроводити прозападну политику без протеста становништва, осим у Грчкој, која је православна.

У Србији је друштво је против самоуништења, против предаје Косова, која је колевка наше духовности. Данас су три највећа православна народа без контроле над сопственим колевкама свог православног идентитета. За Грке је то Цариград, за Русе — Кијев, за Србе — Косово.

Оно што се сада дешава је репресија Србије и српског народа као таквог. Да, одсечекли су нас од мора, али ипак срце «балканске лубенице», да се тако изразим, је српски народ као политички фактор.

Срба има и у Црној Гори и на Новом Зеланду, али тамо они нису политички фактор. И док нисмо чланица НАТО-а, ми и Република Српска,сметаћемо им стално, а они желе нас потпуно окупирају и коначно заврше са нама.

 

Како су у Србији реаговали на наводе западних медија о наводним договорима председницима Русије и САД о подели Косова?

Ово је последица Трампове борбе против атлантских структура. Одатле су, вероватно, и покренуте гласине о договору. Ја лично сматрам да се они нису договарали конкретно ни о чему, нарочито о подели Косова.

Напротив, скренуо бих пажњу на то да је Русија ојачала свој став о Косову. Ако смо раније могли да чујемо од руских званичника да ће Москва пристати на све око чега се сами Београд и Приштина договоре, сада се реторика променила. И Виктор Колбановскии (директор Балканског центра за међународну сарадњу — ур.), и посланик државне Думе Петар Толстој су рекли да је неприхватљиво било какво деловања на Косову изван оквира Резолуције 1244, према којој Косово припада Србији у целини, а не делимично. А да ће до решавања сукоба на Космету бити присутни представници УН-а, међународне снаге. Све то је написано у резолуцији УН-а, иако се веома разликује од тренутне ситуације на Косову.

И док се Србија не одриче резолуције, Косово ће бити наша територија, чак и вековима касније. Зато је главна борба Запада да сама Србија одустане од Косова. И важно је што сада у Русији ово схватају и разумеју сложеност наше унутрашње политичке ситуације.

Све је почело са тим када су Срби са Косова написали отворено писмо председнику Путину, и замолили га да користи сва дипломатска средства да заустави легализацију албанског сепаратизма у јужној српској покрајини. У тексту писма пише да је ово први пут да Срби траже да их заштите од акција свопственог председника.

Након тога, представнике Косова и Метохије је у Москви формално примио и саслушао посланик Државне Думе Петар Толстој, након чега се реторика Русије мења по том питању, јер после те посете нисмо чули изјаве да ће се Москва сложити са било којом одлуком Београда, и опет смо се вратили на спровођење резолуције 1244.

Поред тога, Кина, која је раније имала неутралан положај је сада подржала Србију. Кинески амбасадор у Београду рекао је да су на повратак Хонгконга Кинези чекали 100 година, да на Тајвану, такође, постоје проблеми, али само треба бити стрпљив јер се тако важно питање не треба брзо решавати. Другим речима, он је рекао да не треба да урадимо оно што председник Вучић ради, већ да чекамо.

 

Можемо рећи да Срби највише наде полажу у Цркву, која најдоследније брани интегритет Србије, на домаћем фронту и на руском ставу да Москва неће дозволити одступање од резолуције УН-а?

Апсолутно. Пре свега наду полажу у цркву, интелектуалце, опозицију, иако није јака. А ван Србије првенствено у Русију, али је такође веома важно што је Кина променила свој став.

У принципу имамо пуно савезника и заправо је већина светске заједнице на нашој страни. Када кажемо «светска заједница», обично се односи на Запад, али је у ствари већина човечанства на страни Србије по овом питању. И Русија и Кина, и Индија, Бразил… Велике земље које нису део западног блока су на нашој страни. На нашој страни је и резолуција УН-а, итд. Стога је веома важно да званични Београд не одступи од ове позиције. Ионако је већ доста одступао, а то се увек завршавало лошим резултатом.

Тагови: ; ;