Због загревања у Јадрану су све бројније инвазивне врсте, иначе неуобичајене за то поднебље. Тако су у последњих неколико година у Јадран стигли оштрозуби гуштер, афрички косторог, надувана риба и сличне врсте.

Повећање температуре мора и повећање његовог салинитета утичу на обогаћивање Јадрана новим врстама. Из Црвеног мора одлазе у Медитеран, а онда ка Јадрану, каже Солдо.

„Подаци показују да недељно једна нова врста из Црвеног мора дође у Медитеран. При томе није реч само о рибама, него и о коралима и главоношцима. Раст температуре мора утиче и на промену животних навика ајкула. Иначе, број морских паса свугде у свету опада, па данас има око 500 врста, од чега у Јадранском мору обитава 28 врста“, објашњава Солдо.

„Морски пси спадају у предаторе, врсту коју карактерише дуг живот, касно полно сазревање и мали број младих. С обзиром на то, нису у стању да се одупру преинтензивном улову. Човек им је главни непријатељ“, каже Солдо и додаје како загревање температуре мора посредно утиче на њих.

„На подручја где је некада била одређена температура, морски пси сад више неће долазити јер температура расте. Због температурних разлика у околини долази до поремећаја у миграцијама ајкула. Траже температуре које им одговарају“, објашњава саговорник „24 сата“.

У топлијем мору ајкуле морају да обилазе одређена подручја у потрази за храном. Пре су знали где постоји одређени улов, а сад морају да истражују где је храна, па прате нова јата на другим местима.

„Загревање мора дефинитивно ствара поремећај у животу ајкула“, тврди Солдо.

У Јадрану могу да се виде велике беле ајкуле, врхунски предатори међу својом врстом.

„Велика бела ајкула подноси различите температурне распоне. У Јадрану је везана искључиво за јата туна.

Како се јата буду кретала, тако ће и беле ајкуле“, објашњава Солдо и додаје како је та врста повремени становник Јадранског мора, иначе најсевернијег и најхладнијег мора Медитерана.

Морски пси, корали, рибе и остале морске врсте у Јадран долазе због проширења Суецког канала, чиме је омогућен већи проток воде у Медитеран.

Неке придошле врсте, попут кирње и њених сродника, увелике су се рашириле по средњем и јужном Јадрану.

„Проблем је што ми ту не можемо ништа. Превише је варијабли на које не можемо да утичемо“, закључује Солдо.

(rs.sputniknews.com)

 

Тагови: ; ; ; ;