После одлагања гласања о споразуму са ЕУ о „брегзиту“ у британском парламенту, посланици су британску премијерку Терезу Меј понизили и „као крпу је развлачили по парламенту“, што је била ретка појава, каже за Спутњик Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона.

Тереза Меј је одложила гласање зато што би изгубила, а њена „офанзива шарма“ у Бриселу и европским градовима у којима намерава да тражи уступке је потпуно бесмислена, сматра Љепојевић.

„Британска премијерка купује време чекајући да прођу Божић и Нова година, али дефинитивно је дошао њен крај“, истиче Љепојевић.

Kоје су опције пред британском владом и званичним Лондоном?

Шта ће бити даље, односно да ли ће бити избори или ће конзервативци успети да изаберу новог лидера у предвиђеном року, не зна се. Наш саговорник подсећа да није обавезно да буду нови избори јер мандат за владу добија партија а не личност, с тим што је председник партије аутоматски председник владе.

„Врло је тешко рећи шта ће бити пошто Тереза Меј очигледно не може да обезбеди довољну већину за оно што она сматра идејом за излазак из ЕУ. То што она прети да уопште неће бити ’брегзита‘ — то је смешно. Постоји Закон о ’брегзиту‘ којег је потписала краљица и тај закон ступа на снагу 29. марта следеће године. То не може она да промени. Може, ако дођу ванземаљци и нападну Енглеску“, каже Љепојевић.

Ситуација је хаотичну а „брегзит“ је део једне много шире политичке кризе и процеса, односно „део једног ширег колапса целог Запада“. Међутим, за коначан договор о изласку Велике Британије из ЕУ има довољно времена јер је крајњи рок за транзициони период 31. децембар 2020. и могао би бити продужен за још годину дана. У том периоду, свако ће играти своју игру.

„У сваком случају, то су надмудривања која у основи немају никакве везе са изласком Велике Британије. Мислим да је већи део ЕУ срећан што Британци одлазе, али је проблем да се спречи да не оду неки други“, сматра наш саговорник.

Лисабонски споразум није дефинисао на који начин могу изаћи земље из ЕУ, само је дефинисао да оне могу изаћи. Излазак Британије требало би да буде модел, односно „основа како нека земља може да изађе, и под којим условима“.

„Према томе, сада је бирократија ЕУ заинтересована за тај модел и начин изласка из ЕУ нема никакве везе са Великом Британијом као таквом“, оценио је Љепојевић.

Са становишта ЕУ, ситуација је много компликованија, јер постоји велико расположење за излазак у земљама које, додуше, не припадају еврозони као што су Шведска, Данска или Пољска. Процес је јако сложен, а истовремено, политичка елита, пре свега у Великој Британији, нема капацитет да се носи са тако великим проблемом.

„Предложени уговор са ЕУ не личи на дипломатску способност старе Британије. Ово су сада неки други људи који немају тај капацитет. Они су само слика опште кризе на Западу“, закључио је Љепојевић.

Спутњик

Тагови: ; ; ;