Пројекат ЛНГ терминала на Крку доживео је фијаско, јер се до рока, 20. децембра, за обавезни закуп његових капацитета јавило премало заинтересованих, а међу њима само домаћи купци — ХЕП и Ина, нико из иностранства.

Хрватска електропривреда је (ХЕП) је „Новом листу“ потврдила да су се јавили у четвртак, што је био крајњи рок за обавезујућу понуду.

Показан је интерес за обавезујући закуп само 520 милиона кубика гаса годишње од укупно 2,6 милијарди, колики је планирани капацитет терминала, док су, стоји у службеном обавештењу ЛНГ-а Хрватска, „пристигле и условне понуде за необавезујући закуп капацитета 300 милиона кубика“.

ХЕП се јавио, али не самовољно него „на позив“ државе, да закупи око 400 милиона кубика, Ина је од раније заинтересована за сто милиона, што даје резултат од 520 милиона кубика који су пристигли као обавезујућа понуда.

Условних, необавезујућих 300 милиона понудили су, како се сазнаје, Мађари, али како је ово био позив за доставу коначних, обавезујућих понуда за закуп, поставља се питање шта мађарска „условна“, необавезујућа понуда ту уопште ради, и да ли је реч о било чему другом осим о симболичној поруци Мађарске Хрватској.

Управо су због Мађара, може се чути, пре неки дан дефинисане фиксне накнаде за закуп на период од чак 20 година, које, будући да ће цена гаса расти, за оператера ЛНГ Хрватска дугорочно не могу бити повољне, али се и поред тога ни Мађари, нити ико други из иностранства није јавио, барем не с обавезујућом понудом.

ЕУ новац и кредит

Рачуница је јасна — гас из ЛНГ-а је око 30 одсто скупљи од руског и, како ствари стоје, куповаће га, осим у мањој количини ИНА, само ХЕП. У противном, да се ХЕП није јавио на конкурс, пројекат би морао да буде проглашен пропалим. Неслужбене информације кажу и то да ће ХЕП с 50 милиона евра ући у инвестицију градње терминала, „тешку“ укупно 250 милиона евра, од којих је ЕУ обезбедила око сто милиона, а остало би требало да се намири улагањем ХЕП-а и кредитом.

„До истека рока за подношење понуда у другом кругу поступка уговарања обавезујућег закупа капацитета терминала, 20. децембра 2018. године, ЛНГ Хрватска примила је понуде за обавезујући закуп капацитета терминала у износу од 0,52 милијарде кубика гаса. Поред понуда за обавезујући закуп капацитета, пристигле су и условне понуде за необавезујући закуп капацитета у износу од 0,3 милијарде кубика гаса“, стоји у службеном саопштењу ЛНГ-а Хрватска.

„Необавезна мађарска понуда у позиву на обавезујуће понуде би ваљда ЛНГ-у Хрватска требало да послужи да пројекат ипак прогласи рентабилним, односно да поручи да неку будућност ипак има. Могуће је да ће још једном бити објављен и позив за обавезујући закуп. ХЕП је пак државна фирма, и послушно ће за државу одрадити и овај задатак. Држава ће сад форсирати градњу гасних електрана, како би се оправдао увоз ЛНГ-а“, кажу незванични извори, додајући како „све скупа наликује на самоубиство“.

Без стручне подлоге

Енергетски стручњак и некадашњи директор Ине Давор Штерн резултате пристиглих понуда за закуп коментарише речима да „терминал више нема никаквог смисла“.

„Заиста ме брине равнодушност наше политике да игнорише све економске показатеље, и ради шта јој је воља без стручне подлоге“, каже Штерн, додајући како се Хрватска мора окренути истраживању нових налазишта гаса на Јадрану и на копну.

Интереса за скупљи ЛНГ нема, каже, јер осим руског, у Европу ће долазити и азербејџански гас, па тако и у Хрватску.
У Европи је у погону, напомиње, десетак ЛНГ терминала, који раде с малим капацитетима, а Мађарима, на пример, није никакав проблем да, ако желе, преко италијанског терминала купе нешто ЛНГ-а због диверсификације набавке, а за то им не треба хрватски терминал.

Спутњик

Тагови: ; ; ;