Популациони тренд одласка младог и радно способног становништва из Србије могао би да има далекосежне негативне последице на пензиони систем, сматрају стручњаци. За садашњи ниво пензија потребно је да иза једног пензионера стоји најмање троје запослених с минималним примањима и пореским обавезама, а ситуацију додатно могу погоршати прогнозе да ће у наредном периоду нашу земљу напустити више од 25 одсто високообразованих и младих радно способних људи.

Овакве прогнозе су изнете у недавном «Галуповом» истраживању после либерализације тржишта рада у Немачкој, која ће додатно отворити врата не само за наше, већ и за раднике из осталих држава Европе.

Уколико се предвиђања истраживања обистине, одлив радне снаге могао би директно да утиче на финансијску одрживост пензионог система, што би могло довести и до ситуације да пензије буду на нивоу основне социјалне помоћи, упозоравају стручњаци.

Наиме, обавезно пензијско осигурање, какво данас функционише у Србији, осмишљено као процес у којем тренутно запослени уплаћују средства у пензиони фонд за исплату пензија, може да функционише ако троје запослених уплаћује средства од којих ће се исплаћивати пензија једног пензионера. Дакле, однос броја пензионера и броја запослених треба да буде бар 1:3.

 Другим речима, ако се узме у обзир чињеница да су доприноси за минималну зараду 7.000 динара, минималне пензије износе мало изнад 20.000 динара. Последњи подаци говоре да актуелна ситуација, у којој мање од два запослена стоје иза једног пензионера, директно утиче на фонд за исплату пензија. Ако тренд одласка радно способног становништа буде у складу с проценама и последњим истраживањима, може доћи до озбиљних проблема када је реч о исплатама пензија — објашњава економиста Милан Трбојевић.

(Photo by Christopher Furlong/Getty Images)

Стручњаци говоре и да већ дуже време постоји потреба за изградњом новог пензионог система који би био гаранција за редовне месечне исплате. Као решење се помиње сарадња с великим јавним компанијама, односно «везивање» за капиталну добит великих јавних компанија које би део профита уплаћивале у пензиони фонд.

Идеја датира из Француске и западних земаља, и на тај начин би било могуће надоместити недовољан број радника.

Додатни проблем представљају информатичка експанзија и технолошки напредак у свету, као и све већа аутоматизација производних процеса. Компаније са технолошки интензивним процесом рада а мањим учешћем радне снаге, које остварују изузетно високе профитне стопе, требало би да буду међу зачетницима посебног фонда који би служио као резерва у случају проблема у редовном функционисању исплата пензија.

ОДНОС НЕКАДА БИО ЈЕДАН ПРЕМА ШЕСТ

Средином прошлог века однос броја пензионера и броја запослених био је један према пет, што је идеалан однос за функционисање пензијског система са текућим финансирањем.

Почетком шездесетих тај однос је достизао и један према шест, али је почетком седамдесетих пао на један према три и по, што се одржало и осамдесетих, да би почетком деведесетих тај однос пао на један према два и по.

Почетком овог века тај однос додатно пада.

Аутор: К. М.

http://www.novosti.rs/

 

 

Тагови: ; ; ;