Живели су у складу са природом и узимали само колико им треба, а ми уништавамо животну околину само ако је профит у питању.


Веровали или не, али чувени Винету који је стекао светску славу је Србин! Глумац Гојко Митић, родом из околине Лесковца, готово је непознат у нашој земљи, али је једна од највећих звезда немачке кинематографије.

Толико да је увршћен на листу 300 личности које су обележиле немачку историју, раме уз раме са Бахом, Бетовеном, Гетеом, Хегелом, Кантом, Ајнштајном, Хесеом, Маном, браћом Грим, Енгелсом, Хајдегером, Марксом, Ничеом, Фројдом, као и савременицима Борисом Бекером, Штефи Граф, Клаудијом Шифер, Михаелом Шумахером…

Овај глумац рођен 1940. године у селу Стројковце је глумио у више од 40 вестерн филмова, најчешће у улози Винетуа, најславнијег поглавице Апача.

– Мој улазак у тај свет био је сасвим случајан. Први пут сам се сусрео са камером у историјском филму „Ланцелот“, који је сниман у Војводини. То је била добра прилика за нас студенте да се нешто заради. Мене је изабрао редитељ, који је играо и главну улогу, за свог дублера. У одговарајућем костиму попели су ме на коња, у десној руци дуго копље, у левој велики штит, једва сам успео да држим дизгине коњу. Снимамо јуриш, ја први, а за мном 250 коњаника. Тада ми је постало јасно зашто узима дублера, пад са коња не би био нимало пријатан за окованог витеза јахача – сећа се Митић.

Након тога уследиле су мање улоге у страним копродукцијама, све док екипа ДЕФА студија из бившег ДДР-а, тражећи терене у Југославији за филм са индијанском тематиком, није набасала на његову фотографију код „Југославије филма“.

Гојко добија главну улогу у филму „Синови велике медведице“, који доживљава огроман успех, након чега глуми у још 12 филмова са истом тематиком, телевизијским серијама и позоришту.

Далеки и егзотични свет Индијанаца захватио је као манија средином прошлог века Европљане. Свако се трудио да у свој живот унесе део легендарног Дивљег запада, одушевљавајући се индијанским филмским причама.

Карл Мај пробудио је у њему интересовање за Индијанце још док је као дете читао његове романе.

– Ликови из мојих филмова нису производ романтике са логорске ватре, већ одбрана своје животне средине и својих историјских прва од освајача. Што сам више сазнавао о домороцима америчког континента, све више сам их ценио, имао већи респект према њима. То је мудар народ који је остао поносан без обзира на геноцид који је претрпео. Живели су у складу са природом и узимали само колико им треба, а ми уништавамо животну околину само ако је профит у питању. А један индијански учитељ каже: „Ми индијанци мислимо да смо део наше мајке земље, а бели људи мисле да је поседују“ – наглашава Гојко.

Трудећи се да се поистовети у потпуности са својим ликовима, он је обожаваоце одувек фасцинирао опасним сценама без дублера.

– Данас постоје нове техничке могућности, компјутери помажу и на филму. Глумци све могу, да иду кроз ватру, ходају по плафону и са лакоћом прескачу планине. Али није увек скуп филм гаранција за успех – напомиње Гојко.

Не скрива Гојко Митић задовољство што је и међу Индијанцима постао херој.

– То сам осетио у Америци. Док сам два пута боравио међу Индијанцима, после приказивања филмова, прилазили су ми и говорили да ме сматрају својим јунаком јер сам се, барем у филмовима, борио за њихова права. Сакупљао сам годинама и њихове мудрости, па сам пре пет година у Немачкој објавио компакт-диск на ком сам све те њихове паметне мисли читао. Диск је „плануо“ и врло је популаран међу Немцима. Ма колико да је човек узбуђен и да има напоран дан, када слуша те мудрости потпуно се опусти. Диван је то народ.

О популарности коју је стекао на филмском платну говори и податак да је један астероид добио име по њему – Гојкомитиц.

Тагови: ; ; ; ; ;