Људи који беже од рата и прогона, а које хрватска полиција туче, пљачка и насилно враћа у правну неизвесност, остављени су на немилост слабог система азила у БиХ, оцењено је у извештају Амнести интернешнала.

Амнести интернешнал у извештају под називом «Гурнути на ивицу: Насиље над избеглицама и мигрантима и њихово злостављање дуж балканске руте», описује како европске владе, које дају приоритет граничној контроли уместо међународном праву, не само да игноришу насилне нападе хрватске полиције, већ финансирају њихове активности.

«Да би се разумели приоритети европских влада, потребно је само да се прати новац. Њихови финансијски доприноси за хуманитарну помоћ су знатно мањи него средства која дају за сигурност граница, укључујући опремање хрватске граничне полиције, као и потпору њихових плата», изјавио је директор за истраживања у европској канцеларији Амнести интернешнала Масимо Морати.

Морати указује да су људи који беже од рата и прогона, а које хрватска полиција туче, пљачка и насилно враћа у правну неизвесност, остављени на немилост слабог система азила у БиХ.

Процењује се да је око 5.500 људи у избегличким камповима у Бихаћу и Великој Кладуши и да немају основне услове за живот.

У саопштењу Амнести интернешнала наводи се да БиХ не може да мигрантима у камповима пружи заштиту, нити адекватне услове за живот и додаје се да хигијенски услови нису повољи, као и то да нема топле воде, неопходне лекарске неге и довољно хране.

«Мигрантима су углавном циљ земље Европске уније, а да би стигли до свог циља морају да уђу у Словенију или Италију. На том путу чекају их густе хрватске шуме, брзе реке, а на појединим местима и активна минска поља», наводи Амнести.

За десет месеци 2018. године, најмање 12 особа утопило се на западном Балкану, најчешће на граничном прелазу из Хрватске у Словенију, а више десетина страдало је на друге начине, додаје се у саопштењу.

Амнести истиче да су готово сви који су тренутно у камповима у Бихаћу и Великој Кладуши насилно враћени у БиХ из Хрватске или Словеније, док је чак трећина људи са којима су говорили радници Амнести интернешнала доживела насиље у рукама хрватске полиције.

Многи кажу да су их хрватски полицајци тукли и крали документа и личне ствари.

У саопштењу се наводи да оваква сведочења указују на системску и смишљену политику хрватских органа власти која за циљ има да спречи будуће покушаје уласка у земљу.

Мигранти који су ухваћени у Италији и Словенији често су подвргавани ланчаном одвраћању, по кратком поступку предавани хрватској полицији и силом протеривани назад у кампове у Босни и Херцеговини, а да њихови захтеви за азил нису ни разматрани, наводи се у саопштењу.

Амнести указује да хрватски органи све чешће покушавају да обесхрабре јавни надзор над миграционим мерама, како број навода о насилним одвраћањима на границама расте.

«Блокирају се покушаји хрватских јавних институција да назиру мере на граници, а организаиције које се баве правима миграната и избеглица су на мети власти», наводи се у саопштењу.

Успркос узнемирујућим поступцима на граници, ЕУ је наставила да додељује значајна средства за помоћ безбедносној инфраструктури хрватске границе.

ЕУ такође, како се каже, упорно игнорише неуспехе европског система за азиле, који ова путовања чине нужним.

«Како се снег буде топио и температуре расле, тако ће расти и број људи који покушавају да пређу у Хрватску. Будући да је БиХ лоше опремљена за долазак све већег броја људи који траже заштиту, морају да се преузму мере како би се избегла хуманитарна криза на рубу ЕУ», оценио је Морати.

РТС

Тагови: ; ; ; ; ;