Kомичар Владимир Зеленски је добио 30,01 одсто гласова на изборима у Украјини. На другом месту се нашао актуелни председник Петро Порошенко са 15,07 одсто гласова. Иза њега, са мањом разликом, следи председница партије „Баткившчина“ Јулија Тимошенко, која је освојила 13,03 одсто гласова. Централна изборна комисија Украјине званично је објавила да ће бити одржан други круг председничких избора зато што ниједан од кандидата није освојио већину гласова.

Владимир Зеленски је ново лице у украјинској политици, а према оценама западних медија он је «најмање антируски» кандидат.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије прокоментарисала је за NewsFront резултате првог круга председничких избора у Украјини. 

Какво расположење у Украјини показује победа Зеленског у првом кругу председничких избора? Коју опцију представља овај политичар и јучерашњи шоумен?

Победа Зеленског на председничким изборима указује на то да су Украјини потребна нова лица у политици и да се народ уморио од гласања за потрошене политичаре. Акумулирано је огромно незадовољство политичарима који већ деценијама фигурирају на политичкој сцени и који нису успели да дају основа гласачима за неки нови импулс. Мислим да је велика мотивација за гласаче било то што Зеленски није био раније у политици и што из себе нема никаве малверзације и афере. У односу на друге кандидате његова предност је била у томе што је као глумац познат широком народним масама а истовремено не носи терет политичке искомпромитованости. Такође његова реторика је доста опрезна у односу на радикалне ставове који су до сада могли да се чују из Кијева. Чини се да гласачи траже одговорније политичаре и конкретније политичке мере које могу да побољшају ситуацију у Украјини. Ипак иако је Зеленски ново лице у политици јавност мора да буде опрезна у очекивањима и да будно прати његове кораке.

Нажалост Украјина се и даље налази у процесу дезинтеграције а највећи проблем лежи у томе што читав систем зависи од олигарха који финансирају политичке процесе.

Олигарси се не воде интересима народа у Украјини већ искључиво личним интересима док политичари које они финасирају имају исту мотивацију. У таквим условима је готово немогуће пресећи спрегу политике и криминала и изборити се против корупције која наноси огромне штете. Запад који се последњих година умешао у политичке процесе у Украјини није способан да разреши проблеме украјинског друштва. Њихова умешаност је само додатно усложнила проблеме и довела земљу на ивицу провалије.

Русија: Предизборна кампања у Украјини груба, прљава и жестока

Иако су процеси у Украјини довели друштво у велике заблуде пре свега о томе да ће сврставање државе у западну сферу решити све нагомилане проблеме, у пракси се показало да Запад нема слуха а ни лека за такве проблеме. Требаће доста времена да Украјина поново стане на ноге и да се усмери у неком правцу који би тој земљи донео бенефит.

Што се тиче политичке опције коју заступа Зеленски из његових наступа се може закључити да је он доста умеренији од Порошенка или Тимошенко у изјавама али да се политичке идеје које он нуди не разликују превише од осталих водећих кандидата. Он такође говори о неопходности повратка Донбаса али без милитаристичких претензија. Сматра да је дијалог са Русијом неопходан али се не одриче ни про-НАТО-вског курса. Опасно је то што Зеленског повезују са Коломојским који има крајње лошу улогу у Украјини. Повезан је са финансирањем нацистичких батаљона а такође и са злочином у Одеси. Није немогуће да је он заиста подршка из сенке и креатор политичке каријере Зеленског.

Шта можемо очекивати у другом кругу избора, да ли постоји могућност за Порошенка да ипак искористи прилику и остане на власти?

Појава Зеленског као политичара је променила постојеће позиције Порошенка и Тимошенко. У анкетама које су рађене пре најаве кандидатуре Зеленског, Порошенко и Тимошенко су имали сличан проценат подршке. У крајњем исходу првог круга гласања потврђени су такви резултати, али је Зеленски добио готово дупло већу подршку у односу на Порошенка и Тимошенко. Није немогуће да је пројекат Зеленског врло добро осмишљен и да је осим Коломојског он добио подршку неких западних структура. Нарочито Трампове администрације. Видимо да су посматрачи избора из ЕУ позитивно оценили протекле изборе, што може да говори о позитивном односу ЕУ према резултатима. Уз предност коју је Зеленски имао у првом кругу гласања, тешко је рећи да може да буде угрожен од стране Порошенка у другом кругу. Теоријски је то могуће свакако јер гласачи Тимошенко или других кандидата могу у другом кругу да гласају за Порошенка, али мислим да је незадовољство његовом политиком превелико да би се тако нешто десило. Мислим да ће већи фактор бити гласање против Порошенка у другом кругу односно да ће мотивација гласача ићи у том правцу. Глас против Порошенка је заправо глас за противкандидата због неповерења у досадашњу власт.

Још један додатни фактор је то што је Порошенко изгубио подршку Трампове администрације због своје непоузданости и повлачења самосталних корака. Наиме инцидент који се десио у Керченском мореузу изазван је уз подршку и у договору са демократских структурама САД, чиме је Порошенко оставио утисак непоузданог партнера. Ова чињеница свакако може да утиче и на његову даљу политичку каријеру.

Због тога мислим да Зеленски има веће шансе у другом кругу избора од Порошенка, посебно ако је он добио подршку неких западних политичких структура. Додатни утицај може да оствари и неформална подршка Коломојског који је у сукобу са Порошенком и који ће учинити све да га политички уништи.

Зеленски може да буде далеко опаснији противник Русији од Порошенка због тога што је умерен и опрезан са речима. Порошенко је типичан пример радикалног екстремисте који је сукоб са Русијом стављао у такав политички оквир. Умерени и модерни Зеленски би мога да буде опаснији противник у смислу да би негативне ефекте у руско- украјинским односима могао да постигне у једној прилично прихватљивој форми.

Остаје нам да сачекамо резултате другог круга избора и да даље анализирамо политичке кораке које ће повлачити нови председник. Свакако за однос снага у Украјини су веома важни и парламентарни избори који се одржавају у октобру.

Шта значи евентуална промена власти у Кијеву за републике Донбаса?

Мислим да се ситуација са Донбасом неће брзо и лако променити, без обзира на изборне резултате. Ко год да заузме фотељу председника наставиће са истом реториком. Она ће се односити на неопходност повратка ДНР и ЛНР у састав Украјине, али о томе нико озбиљно не размишља. Повратак ДНР и ЛНР би променио однос политичких снага у Украјини за про-руске снаге, а то не би одговарало осталим политичким факторима.

У војном смислу они су свесни да осим провокација и спорадничних гађања територије ДНР и ЛНР не могу ништа више постигну. Украјинска армија није у стању да уђе у рат са снагама ДНР и ЛНР и у таквом рату би могла само да буде губитник.

Због тога они одржавају конфликт ниског интензитета без идеје како даље да делују. Велики проблем представљају и интереси неких олигарха, којима рат одговара. Свакако питање даље ескалације конфликта нажалост зависи и од САД, које имају велики утицај на Украјину. Републике Донбаса ће пре или касније кренути ка интеграцији са РФ, иако Русија није вољна на такав корак. Вероватно ће у дужем периоду имати статус непризнатих република попут Абхазије и Јужне Осетије а неформално ће се ослањати на подршку Русије. Такав статус доста отежава живот људи и том подручју, али чини се да ниједно друго решење није реално. Становници Донбаса нису спремни на реинтеграцију у састав Украјине чак и када би се она реформисала и децентрализовала. С друге стране про-западно оријентисаној Украјини нису потребне територије Крима и Донбаса на којима живи велики број Руса. Заправо да се прецизно изразим, они би повратили радо територије али без становништва, што није могуће.

У сваком случају улазимо у један период нове динамике у међународним односима који се карактерише великом нестабилношћу и неизвесном будућношћу. Због тога је тешко прецизно предвидети даље токове конфликта а треба узети у обзир и отварање нових конфликата. Очигледно је да светски поредак који је успостављен после Другог светског рата не постоји и да ће свет морати да пронађе нове компромисе. Можемо само да се надамо да се то неће десити уз велике жртве како је то било у прошлости.

 

Тагови: ; ; ; ;