Немањићка Србија цара Душана неизмерно је задужила старинску Русију, највећу словенску и светску царевину, у осетљивој области владавине права и стварања правне државе — Душановим закоником. По том средњовековном, капиталном и највишем правном српском акту а Русима узору, руски најважнији закони доношени су чак два, па и три века након његовог настанка и преношења у њихову царевину!

Душанов законик, призренски рукопис

Ово је срж истраживања «Душанов законик у руском огледалу» и истоимене студије др Зорана Чворовића, промовисане у Горњем Милановцу у организацији Друштва српско-руског пријатељства «Таково» и Културног центра.

Србима, нажалост, нису биле доступне све чињенице из заједничке вишестолетне историје. Ни нама, који се бавимо истраживањем тог међусобног прожимања кроз право. Највише је о томе писао Сергеј Троицки, емигрант из Русије после Октобарске револуције. Почетак руског права је Законоправило Светог Саве, које је тамо било темељни акт, по коме су судили и руски државни судови, као и на основу каснијег Душановог законика донетог 21. маја 1349. Ни Бугари тада нису имали правне књиге, само Номоканон писан на грчком. Византијску правну традицију Русима су преносили Срби — каже др Чворовић.

Иако је древна Русија у државноправном смислу увелико каснила за својом савременицом Србијом, касније настаје својеврсни преокрет. Јер, услед турских освајања, српско државно право до 1462. године нестаје, али се развија руско, на поменутим српским узорима!

Зато су стручњацима лако уочљиве сличности Душановог и руских законика.

Препознатљиве су нарочито у кажњавању појава које у наше доба називамо организовани криминал — наставља др Чворовић. — Њему су у Душановој Србији и у Русији судиле судије царства, али праведно. Упоредне анализе Душановог законика и руских царских закона сведоче још и о строгом кажњавању преверавања у римокатолицизам, поготово члан 10.

Уврежене су погрешне тврдње да је оновремено западноевропско право било напредније од руског и српског, те да су, наводно, његове делове Срби и Руси преузимали.

Нису их преузимали, јер су имали своје, либералније законике, Руси на бази Душановог. У Србији и Русији, владари су делили власт са сталежима, племством и свештенством, док су владари у западној Европи владали сами. У Србији и Русији закон је заиста био исти за све, у западној Европи штитио је привилеговане — упозорава др Зоран Чворовић.

СУДИО САМОВОЉИ БОЉАРА

Погрешно се у литератури, нарочито (про)западној, квалификује и улога руског цара Ивана Четвртог Васиљевича, и то баш због његовог поштовања закона.

Правично је судио самовољи племића бољара, њиховим неправдама, и зато су га они прозвали Грозни.

Заиста је по закону делио власт са свим сталежима, тако је одбранио Русију која је увек била јака. Једино се у српском и руском праву за издају изрицала казна конфискације имовине — објашњава др Зоран Чворовић.

Милорад Бошњак

http://www.novosti.rs/

 

 

Тагови: ; ; ; ;