Ко ће да брани праг моје куће, ако не ја, говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије, подсјећају „Новости“.

Горан је погинуо на Космету, близу села Качикол, гдје су војници Војске Југославије упали у заседу. Гађали су возача камиона, али је снајпериста погодио Горана који је седео иза њега. Сви остали војници, изложени рафалној паљби која је наступила, били су израњавани.

Његова супруга Јелена казала је за „Новости“ да се тог 8. априла, када је Горан одлазио на ратиште, није плашила.

„Једино ми је пало на памет да пробудим наше близанце, Катарину и Николу, који су имали четири и по године, да га зову. Звали су га, а Горан, који је ишао уз брдо, стао је и махао им.

«И данас памтимо како нам тата маше“, додаје син Никола.

Иако је Горан, као репрезентативац Југославије, добио папир да је демобилисан, он је пошао на ратиште.

„Стално је говорио својим родитељима:‘Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће’. Село је на обронцима Копаоника, то је јако близу Космета“,казала је Јелена.

Горан Раичевић је релативно касно почео да се бави атлетиком, подсећају „Новости“. Како у његовом селу није било атлетског клуба, овим спортом је почео да се бави тек по доласку у Београд.

Са 25-26 година је „експлодирао“, побеђивао је на кросевима Балкана, „Политике“, на „Белом кросу“, био успешан на средњим пругама, непобедив на уличним тркама. Почео је у Црвеној звезди, трчао за Партизан, Соко Врбас и Брус. Уз то, завршио је Пољопривредни факултет.

И Катарину и Николу привукао је спорт. Његова ћерка се бави одбојком, Никола је постао атлетичар, као и отац.

„Веома је лепо када дођем на крос Балкана, на којем је Горан три пута био први и једном трећи, када сретнем људе који су трчали са њим, поготово странце. И када се, као Бугарин Евгениј Игњатов, озаре када виде презиме Раичевић, схватите колико је био велики, колико је оставио дубок траг. И сви ме зову, као и тату, ‘мали Рајко’“, поносан је Никола.

Тагови: ;