Порука Београду да заборави на ЗСО и говор у Албанији да ће ускоро бити једна држава с Косовом, провокација је упућена Бриселу и Берлину, пише швајцарска штампа.

Тачи заправо провоцира ЕУ својим плановима о „великој Албанији“, истиче швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг“, критикујући уједно Берлин и Брисел што годинама нису реаговали на неиспуњавање Бриселског споразума од стране Приштине.

Лист указује да је дијалог Београда и Приштине блокиран, пошто Берлин и Брисел немају никакво решење, а и погођене стране то одбијају, а сада Тачи извлачи и карту „велике Албаније“ из рукава.

„Као ранији шеф ОВК Тачи добро зна тактику вишеструких убода. Прошле недеље је убо два пута. Најпре је рекао да Београд треба да заборави на договор о Заједници српских општина, јер од тога неће бити ништа. Сарадња са српским општинама је 2013. године под посредовањем Брисела уговорно потписана. Она је требало да буде нешто што би отворило пут ка нормализацији односа Београда и Приштине. Нешто касније је Тачи задао други убод — у Круми, једној северноалбанској општини, позвао је уз аплауз присутних: ’Другови, сви ћемо ускоро живети у једној држави, која ће се састојати од Косова и Албаније.‘ Касније је прецизирао да би уједињење била природна реакција на неуспешну европску интеграцију“, подсећа швајцарски лист.

Тачи, како сматра лист, тиме у првој линији не жели да провоцира Србе, а председник Србије Александар Вучић је ту изјаву и релативно уздржано прокоментарисао, већ је провокација имала за циљ Брисел и Берлин.

Провокација Тачија је у његовом одбијању споразума са Београдом и стављању на дневни ред пројекта „велике Албаније“.

Швајцарски лист подсећа да је ЗСО била кључна ствар плану о проширеној аутономији косовских Срба, и указује да је формирање остало годинама мртво слово на папиру. Такође наводи да је највиша судска инстанца у Приштини споразум о ЗСО прогласио противним уставом, а у јавности је представљен «тројанским коњем Београда».

„Тако је прошло пет година, а Брисел и Берлин се нису озбиљно бавили применом споразума. А онда је уследио нови предлог које су дале две стране. Тачи и Вучић су прошлог лета почели да говоре о разграничењу и промени граница. Одлучујуће питање је било како би та размена територија требало да се спроведе. Да ли цртањем карте од стране Тачија и Вучића или легитимно испитивањем грађана, али и кога би то погодило? Међутим, та питања уопште нису ни постављана, већ је уместо тога уследила мала бура и уплашени балкански експерти су понављали своју мантру 1990-их година: ’на Балкану не смеју бити никада мењане границе, јер постоји домино теорија — ако се једна граница промени, ниједна више није сигурна‘, као и ’да независно Косово није настало променом граница, већ је био специјални случај без преседана‘“, наводи „Ноје цирхер цајтунг“.

Након кратке уздржаности и немачка дипломатија је прихватила тај став и изјаснила се против размене територија. „Морамо увек понављати да постоје покушаји да се разговара о границама. Ми то не можемо учинити“, казала је немачка канцеларка Ангела Меркел у августу 2018. године.

Уместо дефинисања правила за потрагу за компромисом у Берлину радије намећу решење, истиче лист, додајући да нико не зна како оно треба да изгледа, а јасно је само да више у понуди нису Заједница српских општина, нити размена територија. То што Тачи извлачи стару карту „велике Албаније“ није изненађење, подвлачи лист.

„Покушајем постизања разграничења са Вучићем он је ушао у велики ризик. Одбијање Берлина и млака подршка из Брисела, али и отпор Српске православне цркве, као и многих његових унутарполитичких противника, приказују га као губитника. Против тога помаже само, рекао је вероватно себи, да ’од голуба настане соко‘ или боље још двоглави орао, који полеће са Косова поља и који гледа до обала албанског Јадрана“, пише „НЗЗ“.

Лист оцењује да то није добар развој, а изазван је непокретљивошћу западних менаџера конфликтом.

„Ноје цирхер цајтунг“ поставља питање да ли то представља и реалну опасност и указује да од тога зависи да ли ће бити напретка у европској интеграцији Западног Балкана наредних година.

„Уколико то буде случај, ЕУ Приштини и Београду може наметнути обавезујућа правила да којих се морају придржавати у случају промене граница. А то значи да не могу да се изјасне само директно погођени, већ целокупна држава, на основу чега би биле безбедне границе Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Ако би процес европске интеграције потпуно стао, неће бити споразума ЕУ који ће учинити постојеће границе крхким, већ би то на неуређени начин учинио етнички национализам. Као природна реакција на неинтересовање Европе, како то Тачи каже“, закључује лист.

Тагови: ; ; ; ;