Бомбардовање Србије 1999. године било је злочин, као и сваки други баналан у објашњењима и оправдањима. Нисам никакав националиста, али тврдим да циљ није био један човек, једна породица и њихова идеологија. Био је усмерен на колективитет. Због злочина из 1999. не можемо да бежимо од света. Морамо га носити са собом, али од ината не смемо да направимо политичку идеологију.

Фото Д. Миловановић Гостима се обратио и председник САНУ Костић

Овим освртом на природу бомбардовања председник САНУ, академик Владимир Костић, отворио је у петак Свечану академију поводом двадесетогодишњице од завршетка НАТО агресије. Трибина Одељења за језик и књижевност САНУ окупила је академике, најеминентније песнике и прозаисте, који су се својим беседама, свако из свог уметничког угла, осврнули на драматичне дане с пролећа 1999. године.

Дописни члан САНУ, проф. др Јован Делић, у уводном слову, говорећи о везама између Стевана Раичковића, Милоша Црњанског и Иве Андрића, подсетио је и на бројне «протесте речима» које су ратних дана 1999. године организовали српски књижевници. Сведочанство тог времена је књига академика Радослава Братића «Оптужујем».

— Дубоко се клањам Братићу и његовој књизи, Високом Стевану српске књижевности, као и свим жртвама НАТО бомбардовања — нагласио је Делић.

Песник Матија Бећковић прочитао је текст који је читао и у марту 1999. у Удружењу књижевника Србије.

Дуго су летели НАТО пилоти да нађу неправду у свету. Прелетели су глобус и нигде је нису нашли до у Србији. Нудили су да нас усреће, а када то нисмо прихватили, решили су да нас униште. Косово је српски архетип. Да је негде ван нас, а не у нама, могли бисмо и да га дамо. Овако, како да останемо живи, ако га из себе ишчупамо — изговорио је Бећковић речи које су и данас подједнако актуелне.

Максимовић, Анђелковић, Бећковић, Тешић, Ковачевић и Петровић

Књижевник Љубомир Симовић прочитао је одломке из дневника које је водио током бомбардовања.

— У новинама гледам фотографију страдале старице, чије беживотно тело лежи на улици између два аутомобила. Из кесе коју је носила просула се шаргарепа. У Гњилану погинуо механичар Џевад, а у ресторану живот су изгубиле три куварице. Истог дана у казнено-поправном дому у Истоку погинула су два затвореника. Џејмс Рубин каже да су остварени најпрецизнији погоци у целокупној историји ратовања. То значи да су погодили кога су заиста желели — старицу, аутомеханичара, куварице, затворенике…

Беседе у прози и стиховима, поводом две деценије од разарања Србије, одржали су и академици Драгослав Михаиловић, Милосав Тешић, Миро Вуксановић и Горан Петровић.

И МИ ПРОТИВ НАС

Академик Душан Ковачевић НАТО бомбардовање оценио је као «тешку малигну болест» и навео данас видљиве истинске разлоге овог подухвата без преседана:

«Двадесет година од разарања слика се полако изоштрава и ми видимо да је реч о плану глобалне стратегије. Окружени смо са 50 милиона чланова НАТО. Ту је и пут Тирана — Приштина, битан правац којим ће бити опкољена Русија. Поставља се и питање да ли је могуће да се ми као народ делимо, свађамо и негујемо мржњу.

Пре 30 година написао сам нешто као чуђење или знак питања: Да ли је могуће пронаћи прави пут и спас када су они и када смо ми против нас»?

Тагови: ; ; ;