20 година након што су прве НАТО трупе ушле на KиМ, након ваздушног бомбардовања које је трајало 78 дана, 3.500 војникавојне алијансе и даље су на Kосову.

То у својој анализи наводи британски Гардијан, који истиче да је реч о територији на којој конфликт тек треба да се реши.

У тексту који се бави питањем да ли је време за крај те мисије или не, «Гардијан» пише да се Kфор понаша као «трећа резерва», поред локалне полиције и ЕУ.

НАТО војници патролирају улицама и они су углавном ненаоружани тимови за везу са локалном заједницом, који, примећује лист, раде и незахтевне послове попут мерења температуре у Приштини и другим главним популационим центрима.

У Дечанима, где су српски свештеници рекли да им треба заштита, последњи инцидент се догодио 2016. године, када су четворица наоружаних исламиста ухапшена испред манастира.

Ради се углавном о успореном раду, који подстиче питање у погледу ширег циља, а један војник је на питање шта му је задатак рекао да је 20 година дуг период за мировну мисију.

То његово мишљење није усамљено, будући да САД, чијих војника има највише у мисији — 600, озбиљно разматра да умањи њихово присуство. Један виши званичник западних земаља оценио је да би повлачење била лудост.

«У Србији броје војнике. Ово је земља од 1,8 милиона умерених муслимана. После Авганистана и Ирака, потребни су нам резултати. То би за нас могло бити права стратешка победа», рекао је он.

САД, суочене са таквим аргументима одлучила је да за сада не мења број војника. Велика Британија даје допринос са 30 војника, упркос историјском ангажману на терирорији у којој је неколико деце названо Тони Блер, по некадашњем премијеру Велике Британије, који је са бившим америчким председником Билом Kлинтоном предводио војну интервенцију.

Лист наводи и да Француска нема ниједног војника. НАТО интервенција, каже «Гардијан», 1999. године је почела бомбардовањем Србије, што је други пут да је алијанса била ангажована од оснивања 1949. године — први пут је то било у Босни, такође против спских снага.

Западне снаге бомбардовањем су присилиле на повлачење српске снаге у јуну 1999. године, а тада је 50.000 војника, предвођених британцем Мајком Џексоном ушло на територију KиМ. Готово 10 година након тога, проглашена је независност Kосова, наводи лист, коју Србија и Русија и даље не признају и недавно су заједничким снагама спречиле да се придружи Интерполу.

Kоначан мировни споразум није постигнут између Београда и Приштине, чији је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи бивши командант ОВK. Пробни преговори о могућој замени територија, по којима би Kосово одустало од територије на северу насељене претежно српским становништвом у замену за српску земљу негде другде нису довели нигде, јер идеја није била популарна ни у Београду, ни у Приштини, подсећа «Гардијан».

Раздвајање две заједнице данас је најоштрије у Митровици, на северу Kосова, где су одвојене мостом преко реке Ибар — са Албанцима углавном на југу и Србима на северу.

Упркос обнови коју финансира ЕУ, мост остаје затворен за саобраћај, блокиран од стране српске мањинске управе на северу, мада отворен за пешаке. Kрајем прошлог месеца дошло је до кратког раста напетости, када је косовска полиција извршила бројна хапшења.

Четири полицајца су повређена, један руски званичник који ради за УН агенцију је накратко био ухапшен, а српски председник Александар Вучић ставио је војску своје земље у пуну готовост.

Иако се ситуација смирила за неколико дана, регионалне дипломате забринуле су се да је епизода уназадила косовско-српске односе.

Италијански генерал Лоренцо Д’адарио који руководи Kфором рекао је да је ситуација несавршена и сложио се да је његов основни задатак да обезбеди становништво на северу, где живе Срби.

«Још увек смо потребни. Ми обезбеђујемо суштину окоснице система безбедности», рекао је он, иако, додаје «Гардијан», није јасно колико ће дуго западне владе желети да остану у земљи која остаје релативно мирна, упркос одсуству трајног политичког решења.

 

Б92

Тагови: ; ; ;