Руски посланици прокоментарисали су изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о враћању Крима у састав Русије.

sputnik

Према речима посланика Државне думе Русије Руслана Балбека, кримски референдум је резултат жеље људи да се врате у своју домовину, уместо да учествују у туђим „конкурентским играма“.

„Колико год Сједињене Америчке Државе водиле интриге на међународној сцени, неће успети да убеде становништво полуострва да је њихова жеља да се врате у Русију била неискрена. Кримљани се већ након државног преврата нису повезивали са Украјином, није их последњих 30 година интересовао пут у Европу, у НАТО и друга ’слатка‘ места. Желели су да се врате кући и 2014. године им се та прилика пружила“, објаснио је Балбек за РТ.

Он је навео да је одржавање кримског референдума послужило као ослонац руској политици за заштиту становништва које је изразило жељу да буде део Русије.

„Становништво Крима гласало је и за враћање у домовину и да не би постало монета за поткусуривање у туђим стратешким играма. Ту није било речи ни о каквој конкуренцији између нуклеарних сила. Постојали су антируски интереси, а Кримљани су требали да буду принесени као ритуална жртва за успостављање НАТО власти на Криму“, рекао је Балбек за Спутњик.

Посланица Државне думе Наталија Поклонска сматра да је запањујуће признање Столтенберга да је борба великих сила за глобалну доминацију била узрок референдума на Криму.

„А шта је са људским правима и слободама, са демократијом и са свим осталим? Вероватно у данашњим условима глобализма то више није важно. Сломити, уништити и прогутати суверене државе (попут Југославије) је једини начин за такве светске хегемоне са њиховом ’срамотном силом‘. Ми, Кримљани, 2014. године смо искористили своје право на самоопредељење и заштиту живота од екстремиста са Мајдана и нисмо размишљали ни о каквој глобалној доминацији, за разлику од генералног секретара НАТО“, написала је Поклонска на свом налогу на Инстаграму.

Она је претпоставила да тврдоглаво непризнавање поновног уједињења Крима са Русијом указује на чињеницу да Сједињене Америчке Дражаве имају комплекс инфериорности пред великом силом Русијом.

Ако је ко сумњао

Према речима члана Савета Федерације Алексеја Пушкова, Столтенбергова изјава је потврда планове Сједињених Америчких Држава и НАТО — да искористе полуострво за стратегијске циљеве.

​„(Столтенберг) је признао да су Сједињене Америчке Државе и земље НАТО-а бациле око на Крим и Севастопољ, за које су маштале да ће их претворити у своју поморску базу. У случају да је неко сумњао“, написао је сенатор на свом налогу на Твитеру.

Исконско руска територија

Посланик Државног савета Републике Крим Владислав Ганжара је за РТ изјавио да је Столтенбергов став последица чињенице да Брисел схвата да се униполарни модел светског поретка, наметнут након распада СССР-а, истрошио. Међутим, НАТО још увек не може да прихвати оно што се догодило пре пет година.

Он је такође скренуо пажњу на чињеницу да је Северноатлантски савез спреман да призна Голанску висораван као део Израела, а Косово као посебан субјекат међународних односа, али њихов став о Криму остаје непромењен.

„Ово је политика двоструких стандарда, којом они објашњавају све што им је од користи, а оно што им не одговара — они не прихватају и нису спремни да се са тим ставом помире“, закључио је он.

Јенс Столтенберг (фото: Лола Ђорђевић)

Према речима председавајућег Одбора за међуетничке односе кримског Парламента Јурија Хемпела, Крим се поново ујединио са Русијом на основу воље становника полуострва, који су самостално одредили своју будућност.

„Крим је више од 20 година, као део Украјине, гравитирао ка Русији. Крим је, уопште, исконско руска територија, а оно што се догодило деведесетих година прошлог века, када је полуострво постало део Украјине — била је дубока грешка и неприродно за грађане који живе на полуострву“, објаснио је он за Спутњик.

Столтенбергов став посланик је назвао измишљотином и још једном глупошћу.

Раније је генерални секретар Северноатлантског савеза изјавио да је улазак полуострва у састав Русије био могућ због повећане конкуренције између „великих сила“.

Крим је постао део Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је — „коначно затворено“.

Тагови: ; ; ; ;