Нестанак посаде једрењака Зебрина и даље остаје једна од најнеобичнијих и необјашњених морнаричких катастрофа 20. века.Постоји велики број теорија, а неке су толико невероватне да би могле бити и истините.

Био је то једрењак од 189 тона са три јарбола који је поринут 1873. године. Изграђен је те исте године у Витстаблу, Енглеска с првобитном наменом да се са њим тргује на реци Ла Плат у Јужној Америци, на граници Аргентине и Уругваја. Према неким причама и теоријама првенствена намена овог брода је била превоз јефтиног свежег меса, што се показало као јако захтеван задатак.

Наиме, брод је био јако спор, и није имао замрзиваче, па су морали у луку стићи пре него што би се лед отопио. Дуготрајна путовања са свежим месом тако нису долазила у обзир. Како би смањили своје губитке власници су брод почели да користе на краћим рутама.

Деценијама је пловио морима без икаквог инцидента, све до септембра 1917. године када је испловио из Фалмута под капетаном Мартином. Превозили су угаљ из Енглеске према Сеинт Бриеку у Француској, пише Листверсе.

Само два дана након што су кренули на то путовање брод је примећен како плута у близини луке Шербург у Француској. Убрзо се насукао на обалу, па су приликом прегледа открили да је у савршеном стању, ништа није оштећено, а и сав терет је био на броду, нетакнут.

Сто је таман био припремљен за доручак. Али није било посаде, а у капетановом дневнику последњи запис био је мало након што су напустили Фалмут.

Иначе је на овим бродовима било шест чланова посаде, а по неким теоријама на овом је броду тог пута било њих 23, па се нагађа да им је можда била намера да намаме војни брод или подморницу довољно близу како би их могли напасти.


Након првобитне истраге закључили су да је брод највероватније напала немачка подморница, популарно названа У-Бот. У то је време Првог светског рата њихова уобичајна пракса била је напад на противнички брод, заробљавање посаде или присиљавање да се укрцају на чамце за спасавање како би се спречиле жртве пре него што потопе брод.

Све је остало на претпоставкама о томе шта се посади могло догодити, обзиром да се до данас не зна где су завршили, напросто су нестали са лица земље и више их никад нико није видео.

Њихова имена се чак нису појавила у неком немачком затвору или на некој листи ратних заробљеника, што је иначе била такође уобичајна пракса у случају таквих потапања.

Немци су наиме волели да записују шта су направили како би имали доказе за своје ратне успехе, а заплена капетановог дневника била је један од начина на који су доказивали свој ратни плен. Чињеница да је капетанов дневник остао на Зебрини само је додатно закомпликовала ту теорију.

Једна од теорија је и да су Немци одвели чланове посаде на своју подморницу, коју је затим напао енглески брод, и у морске дубине одвео и посаду подморнице али и посаду Зебрине. Ова теорија није никада службено потврђена.

С обзиром на ратно стање и да је рат у тренутку несвакидашњих догађања на Зебрини био на свом врхунцу, савезнички заповедници нису имали времена да детаљно истраже ову мистерију.

Послератна истрага исто није донела никакве потврде ниједне од теорија које су кружиле о нестанку посаде о којој се ни данас ништа не зна, а брод је кроз године у потпуности уништен.

Тагови: ; ; ;