Народна банка Кине снизила је курс јуана до минимума за 11 последњих година да би амортизовала удар царина које је Доналд Трамп увео на кинески извоз у САД.

Али, многи економски експерти су убеђени да права олуја тек почиње. Неки чак процењују да ће званични Пекинг почети да користи и своју „тешку артиљерију“ – да ће почети да распродаје амерички државни дуг који држи.

Да ли је Кина заиста спремна и на ту „крајњу меру“?

Слабљење јуана до односа 1:7 у корист америчке валуте помоћи ће кинеским извозницима да се – упркос Трамповим царинама – одрже на америчком тржишту. Зато је Министарство финансија САД је већ објавило да је слабљење јуана „ескалација трговинског рата“ (САД и Кине).

Кина је највећи страни кредитор америчке економије и већ држи 1,1 трилион америчких државних обвезница. Међутим, распродаја би и за њу била двосекли мач.

Распродаја би значила „рат до истребења“ са САД, који Пекингу уопште није потребан. А истовремено би се појавио проблем: у шта уложити 1,1 трилион долара?

Професор Јелског универзитета Стивен Роуч, који је бивши председник савета директор Morgan Stanley Asia, оценио је:

„Кина располаже широким арсеналом средстава. Осим тога, Пекинг пред собом има већу временску перспективу него председник САД Доналд Трамп. Чињеница да је Кина сопствену валуту употребила као оружје – упућује на закључак и да је већ спремна да смањује своја улагања у дуг владе САД. Уосталом, она је 2013-те држала 1,3 трилиона долара нашег дуга, а сада 200 милијарди $ мање“.

Ако Пекинг заиста почне да распродаје свој део америчког дуга – последице, по многим проценама, могу бити катастрофалне.

Прве последице – по тим проценама – биће паника на берзама и пад курса долара. Уз истовремени пад вредности америчког државног дуга.

Слабљење долара ишло би, међутим, на руку америчким извозницима.

Само распласавање трговинског рата угрозило би могућности Пекинга да управља курсом јуана.

Ово највероватније искључује за Кину могућност масовне распродаје америчког дуга. Много су изгледније тзв. стратешке продаје америчких државних обвезница.

Сматра се да би Кина могла продати до 700 милијарди долара америчких дугова. Само, не одједном.

Трамп је у међувремену позвао Кину да не одговара на његове царине, али је Министарство спољних послова у Пекингу већ објавило да ће Кина „ићи до краја“ иако „неки потцењују њене могућности да се заштити“.

 

Факти

Тагови: ; ;