„Срби су увек били проблематични за САД : најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви“ , истиче у разговору за „ Политику” Јелена Гускова, академик Руске академије наука и уметности.

Јелена Гускова (Фото: Лола Ђорђевић)

Као експерт за ситуацију на Балкану при Руској академији наука и уметности, како објашњавате балканску ситуацију у глобалним интересима?

Још почетком деведесетих година САД су Балкан прогласиле зоном америчких националних интереса. Зашто? Балкан није одговарао „демократској” Америци, као ни Европи, јер су дуго трајали комунистички режими, а и због тога што је већина словенских народа тамо православне вере. Ипак, акценат је на томе што су они увек остајали пријатељи Русије. Међу свим балканским народима, Срби су увек били проблематични за САД: најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви.

Године 1978. био је одржан Међународни конгрес социолога у шведском граду Упсала, где су се научници упознали с планом Збигњева Бжежинског везаним за будућност Југославије након смрти Јосипа Броза Тита. Главна теза била је да се спречи зближавање Југославије, а пре свега Србије са СССР-ом. Бжежински је сматрао да овакве задатке САД треба да решава ослањајући се на савезнике у Југославији – представнике либералне интелигенције. Треба напоменути да је већина тих задатака успешно решена 80-их година. Ипак, непредвидиве и неочекиване за извођаче овог плана биле су карактеристике колективне свести Срба и Црногораца, које не само да су успориле тај процес већ су се почеле и отворено уплитати у њега: патриотизам, југословенство, хомоцентризам, русофилизам. Срби су имали веома висок степен историјске свести.

Историјски гледано, Косово је увек било важно војно-политичко питање. Историјски, културно, политички, војно и територијално, коме припада Косово? Шта о томе каже наука?

Косово и Метохија никад у историји нису били део албанске државе. Од 12. века били су део средњовековне српске државе и од тада су у европској науци познати као историјски региони Србије. Наравно, инвазијом Турака на Балкан ситуација је почела да се мења. Али Срби су увек сматрали ову земљу својом.

У својој књизи сте, с научног становишта, анализирали рад министара иностраних послова Руске Федерације. Имајући у виду однос Русије, од првог министра до Сергеја Лаврова, према Југославији, Србији и косовском питању, да ли се стиче утисак да Москва није довољно заштитила Србију?

Догађаји с почетка деведесетих и криза на територији Југославије настали су на крају дугог периода хлађења односа између СССР-а и Југославије и њихове делимичне стагнације. Током овог периода балкански правац био је на периферији руске спољне политике и ван приоритета за Москву. У тим условима, у Русији и Југославији су скоро истовремено избиле националне и политичке кризе.

Југославија се нашла у тешким условима и тражила подршку међу европским државама. Историјско памћење је проговорило, па се окренула Русији са надом, као што се то често дешавало у историји. Као одговор сусрела се са хладним неразумевањем и са збуњеношћу представника руске дипломатије у вези са питањем зашто би се Русија морала залагати за Србе и Црногорце. Овај курс је остао непромењен све до 1996. године. Неке од разлога можемо потражити у садашњим односима у руским властима, концентрацији моћи решења свих спољнополитичких питања у рукама министра спољних послова и, сходно томе, његовој политичкој оријентацији. О томе се може говорити много и дуго.

Сергеј Лавров (Фото: Лола Ђорђевић)

Долазак Лаврова на место министра спољних послова потпуно је променило ситуацију.Русија је почела да делује као објективни фактор у разматрању проблема Балкана у Савету безбедности, у УН, на међународним састанцима, учествовала је у процесу преговора на Косову. Ипак, с обзиром на агресивност НАТО-а и САД на Балкану, објективност, наравно, није довољна. Потребна је ту и нека јача позиција, коју би, међутим, требало тражити у самој Србији.

Ако изузмемо Србију и БиХ, све бивше југословенске републике су чланице НАТО-а. То ће ускоро бити и Северна Македонија. Значи ли да Русија све ове земље Северноатлантске алијансе сматра потенцијалним противницима?

Русија сигурно не сматра те земље противницима, за разлику од НАТО-а, који више не скрива да је за њих Русија главни непријатељ.

Аутор: Жељко Шајн

http://www.politika.rs

Тагови: ; ;