Економске последице гојазности имају велики утицај на оне који кроје нутритивну политику, јер су они с прекомерном тежином постали огроман трошак за државе

Као једну од мера у борби против епидемије дебљине Европска унија разматра употребу такозваних семафор система у трговини храном и пићем. Реч је о ознакама на паковањима хране које кроз боје и слова купцу показују нутритивну вредност производа – од најздравијег тамнозеленог А, до најмање здравог – црвеног Е.

Ту информацију је еврозаступницима дала кандидаткиња за европску повереницу за здравље и сигурност хране Стела Кyријакидес на састанку у Одбору за околину, здравље и безбедност хране Европског парламента. Кyријакидес је рекла да истраживања показују да грађани желе да буду информисани и да ће крајем 2019. године комисија објавити студију о нутритивним ознакама.

– Срчане болести су најчешћи узрок смрти у великом делу ЕУ и зато сам ургирала у својој политичкој групи да ово буде једно од наших пет питања повереници. Овај систем означавања је једноставан за имплементацију, а купцу помаже да приликом куповине донесе одлуку, јер међу великим бројем производа није лако разликовати оне који садрже здраве састојке од оних са нездравим састојцима. Увођење ових ознака сигурно би помогло у ситуацији када више од трећине становништва Европе има прекомерну тежину или је гојазно – изјавила је чланица одбора и потпредседница евросоцијалиста Биљана Борзан.

Систем „Нутрискор” на добровољној основи се употребљава у Француској, Белгији и Шпанији, а још неколико земаља чека одлуку Европске комисије. Нутритивна вредност хране или пића израчунава се тако што се упоређује количина састојака које би требало мање конзумирати (калорије, засићене масти, шећери, соли) и оних које су здравије (влакна, беланчевине, орашасти плодови, воће и поврће), путем алгоритма којег су развили независни стручњаци.

– Произвођачи и трговци храном у земљама које користе овај систем су се укључили у пројект како би показали бригу за јавно здравље и друштвену одговорност. Мој циљ је да се овај или сличан систем почне употребљавати у свим државама. Повећање пореза није једини начин да се то постигне. У том смеру планирам разне активности и иницијативе у Европском парламенту – најавила је Борзан.

Економске последице гојазности имају значајан утицај на оне који кроје „нутритивну” политику, јер су они са прекомерном тежином постали огроман трошак за државе. То је толико озбиљно да се сврстава у исту раван са штетом коју изазивају цигарете и оружје. Недавно је објављено да су на светском нивоу трошкови лечења гојазности достигли два билиона долара годишње или 2,8 одсто глобалног бруто друштвеног производа (БДП). У Америци гојазност здравствени систем кошта 190 милијарди долара. Трошкови лечења дијабетеса су на првом месту, јер 30 одсто оних који су гојазни има ову болест. Гојазни мушкарци годишње додатно коштају фонд 1.152 долара, а гојазне жене 3.600 долара. Дечја гојазност оптерећује буџет са 14,1 милијарду долара годишње или 6.000 долара по детету.

И то су само директни економски трошкови, док индиректни подразумевају смањену продуктивност рада, чешћа боловања, нижу зараду… Процењује се да послодавце смањена продуктивност гојазних особа кошта додатних 506 долара, због честог одсуствовања са посла. Интересантно је да појединци са повећаним индексом телесне масе (БМИ) већ зарађују пет одсто мање од колега који немају такве здравствене проблеме.

После много година колико се индустрија противила увођењу јасније поделе хране на здраву и нездраву, иницијатива је коначно стигла у Европски парламент. Седам европских организација за заштиту потрошача (БЕУЦ) у мају ове године поднело је захтев да се обележавање хране озваничи на највишем нивоу. Једини начин да то у потпуности заживи јесте да ово буде обавезујуће за све произвођаче који испоручују робу на европско тржиште.

Да ли ће увођење ових правила ићи лако, и даље је неизвесно. План мултинационалне компаније „Нестле” да уведе овај систем у целој Европи за све своје производе стопирала је недавно Немачка. Став те државе јесте да не постоји законски оквир који би омогућио декларисање хране по бојама. Њихово Министарство пољопривреде најавило је да ће размотрити сличан модел, али који би био кориснији за потрошаче. Како су рекли, предлог те компаније није био довољно јасан, јер би рецимо свеже исцеђен сок од поморанџе добио црвену етикету, а познати газирани напитак зелену (јер садржи мање додатог шећера).

Аутор: Ј. Антељ — И. Албуновић
Политика

Тагови: ;