Да ли је ЕУ завршила са проширењима

Велико проширење ЕУ, попут оног из 2004. године је поново могуће, али земље Западног Балкана морају да предузму одлучнију акцију у том правцу, изјавила је синоћ Јелица Минић из Европског покрета Србије.

На панелу о великом проширењу ЕУ пре 15 година у оквиру Београдског безбедносног форума, учесници су подсетили да је тада у ЕУ ушло чак 10 земаља: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка.

„Мислим да је могуће да дође до поновног великог проширења, поготово што земље ЗБ које имају аспирацију да постану чланице ЕУ, представљају мало становништво и малу територију и не би биле превелики терет за ЕУ. Посебно што постоје врло конкретни интереси за то”, рекла је Минић.

Додаје да Србија више није на ободу ЕУ, већ да је потпуно окружена земљама ЕУ и НАТО.

„Ми смо унутра, тако да постоји ризик за ЕУ да имају џеп унутар ЕУ који евентуално може да доживи неку озбиљнију нестабилност, интерно продуковану или увезену”, рекла је Минић.

Она истиче да би ЕУ морала много више да инвестира у земље Западног Балкана и пре њиховог чланства у Унији, преко својих фондова, али и директним инвестицијама.

Сматра и да би нова администрација у ЕУ, судећи према изјави челних људи попут нове председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, могла да повећа спремност за проширење ЕУ када је реч о земљама Западног Балкана.

Иако је Француска блокирала отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Минић каже да се немачки парламент изјаснио у прилог отварања преговора са тим земљама.

„Али, постоји нешто што би ми морали да урадимо, а то је много веће заговарање и лобирање са сваком чланицом ЕУ, као и са европским институцијама. Земље ЗБ би морале да предузму много одлучнију акцију, како би се појавиле у позитивном светлу у јавности ЕУ”, поручила је Минић.

Оцењује да су се у време када се припремало велико проширење 2004. године дешавале огромне промене унутар саме ЕУ, тако да се процес проширења одвијао паралелно.

Нагласила је да би боље организовање унутар ЕУ могло и сада да иде истовремено са пријемом нових чланица.

Генерални секретар Европског покрета у Немачкој Бернд Хитеман каже да је, према његовом мишљењу, много више земаља у ЕУ за проширење него што је било 2009.

„ЕУ пролази кроз тешка времена, Бегзит, многе друге кризе, Имаћемо нову ЕК, али не треба да одустанемо од интеграционог процеса”, рекао је он.

По питању вета Француске на отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, Хитеман каже да још то није готово и да ће се о томе још доста размишљати унутар ЕУ.

Заменик министра спољних послова Чешке Мартин Повејшил каже да су многе кризе које су погодиле ЕУ последњих година главни разлог за скептицизам када је реч о проширењу.

„Данас је тај скептицизам већи него што је био пре 15 година”, указао је Повејшил додајући да се ту не ради само о кризи на релацији Исток-Запад, већ много више о кризи унутар саме ЕУ и да је због тога питање проширења утолико важније.

Европарламентарац и бивши југословенски дипломата из Словеније Иво Вајгл каже да и Србија и Северна Македонија, као и Албанија, треба више да пораде на достизању демократских вредности, уместо притиска на медије и проблема са опозицијом.

Вајгл је рекао да то све шаље лошу слику за ЕУ, као и да ЕУ не жели хаос у свом дворишту.

Директорка римског Института за међународне односе Натали Точи указала је да на пример Пољска, која је 2004. постала чланица ЕУ, има сада много већи БДП од Украјине и да је то пример једне од успешних прича великог проширења.

Сматра да је процес проширења данас уједно и жртва успеха и неуспеха проширења у прошлости.

Такође, каже да је ситуација сада много другачија у односу на 2004. годину када је дошло до великог проширења, јер је у међувремену потресао већи број криза попут финансијске кризе, миграционе кризе и Брегзита, преноси Танјуг.

Политика

Коментари: