Изјава о Гвозденој завеси коју је Колинда више пута користила у својим наступима у иностранству и за стране медије, засенила је остатак 26-минутног Колиндиног говора из Вашингтона који је пун бисера, пише хрватски Индекс.

Председница се пожалила што су се хрватски медији фокусирали на ту изјаву јер је њен говор “имао толико садржајних порука”. Колинда се похвалила да је сама написала свој говор.

Индекс пише да је Колинда свој говор започела неуспешном шалом о томе како јој је отац оставио неку земљу на којој ће “требати кућу”, и то изјавом: «I’m a woman, deal with it”. Индекс коментарише да ни публици није била јасна ова шала, на коју се Колинда сама насмејала.

Након тога је Колинда изјавила да ће се у САД «вратити опет у јануару, што је такође мистериозно јер би тада требало да се одржи други круг председничких избора.

У другом минуту председница је дошла до сад већ фамозне изјаве да је рођена «с погрешне стране Гвоздене завесе». У наредна 24 минута више пута је, пише Индекс, надмашила ову провалу.

Иако често истиче да не воли да неко Хрватску назива «малом земљом», сама је то учинила реченицом да Хрватска «није велика по својој величини или броју становника”, али је “великог срца”.

Колинда се онда похвалила како је малтене предвидела напад на њујоршки Светски трговински центар 11. септембра 2001. године у својој апликацији за Фулбригхтову стипендију. Описала је како је у болници одржавала тешку трудноћу док је испуњавала папире за апликацију за стипендију те да је свом супругу Јакову издиктирала своју тезу о «асиметричним претњама». Јаков јој је рекао да њена тема помало испада као «научна фантастика”, али пет месеци касније се догодио напад на њујоршке небодере, чиме је потврђено Колиндино визионарство.

“Нажалост, моја теза постала је стварност”, поентирала је Колинда.

Уследила је причица о томе како је Колинда отишла у средњу школу у амерички Лос Аламос, који је «један од најлепших периода њеног живота”, да се бринула да ће људи према њој тамо имати предрасуда, али их нису имали. Колинда је тада закључила да је заправо она имала предрасуде и да је научила како треба бити отворена ума.

Индекс закључује да је, судећи по ономе што иначе говори о Југославији, Колинда у САД требало да буде дочекана са сумњом и подозривошћу, као да долази из СССР-а, тако да је и овај део говора разоткрио да је председницу довољно пустити да говори па ће она саму себе да демантује.

Једини аплауз, наводи Индекс, Колинда је добила за измишљотине о томе како оснажује жене.

Наиме, у 16. минуту Колиндин говор је прекинут аплаузом публике, што је био и први и последњи пут, и то док се Колинда хвалила како је она своју целу каријеру “посветила оснаживању жена”.

Код хрватске публике би таква изјава највероватније изазвала смех с обзиром на то да је опште познато да се Колинда током председничког мандата уопште није бавила правима жена у Хрватској те да није чак ни јасно подржала ратификацију Истанбулске конвенције.

Део говора који је Колинда посветила женама кулминирао је у самохвали и навођењем да је Колинда део организације која окупља бивше и садашње председнице и премијерке, а онда је уследила изјава:

«Највећа награда ми је кад добијем писмо од девојчице или жене из Русије или Непала која ми пише да сам је инспирисала», испалила је Колинда и додала: “Славим успех сваке авганистанске девојчице као да је успех моје властите деце.”

Индекс закључује да остаје мистерија ко су те девојчице и жене из Русије или Непала које пишу писма Колинди.


Индекс закључује да је тешко издвојити шампиона међу «садржајним порукама» које је Колинда изрекла у свом говору у Вашингтону. Неки ће вероватно и даље инсистирати да је врхунац говора дошао одмах на почетку изјавом о девојчици рођеној с погрешне стране Гвоздене завесе.

Наиме, након Колиндине изјаве уследила је лавина реакција са поруком председници да је југословенски црвени пасош вредео злато, а да није тачно да је Југославија била иза некакве завесе.

— Југословенским пасошом могло се путовати по целом свету — констатовао је Драган Марковина на Колиндину тврдњу да «сви знају како су прошли у бившој Југославији и каква су понижења доживљавали са црвеним пасошом».

— На прошлост и даље гледамо црно-бело, а у Југославији у којој је одрасла Колинда Грабар-Китаровић живот се битно разликовао од онога у Бугарској или Пољској — тврди историчар Хрвоје Класић.

— Грађани Југославије тада су, у блоковски подељеном свету, путовали без виза, што је пасош чинило посебно вредном и једним од најфалсификованијих пасоша на свету.

Препуно је и реакција на интернету, па је објављена и Титова слика са пушком на рамену и коментаром: «Наоружани Тито чува Железну завесу од пребега».

Неки поручују да од како је Грабар-Китаровић председница бар историчари имају посла, док следи и коментар «када видим шта је све СФРЈ радила Колинди, која је лепо студирала у Америци, драго ми је да смо се распали».

Медији пишу о «сиротој жртви комунизма са америчком матуром», а реаговао је и Мирослав Шкоро коментаром «да није смешна, била би трагична расправа о томе да ли је бивша држава била иза Гвоздене завесе».

Председници се наругала и бивша певачица групе Магазин Љиљана Николовска поруком:

— И ја сам била музичар, пропутовала цели свет, ишла на поноћке, венчања и причести у цркву, ишла на балет, у доктора, зубара, летовања и зимовања кад год су ми наредили, иза те исте гвоздене завесе. Пуно сам пропатила. Колинда, издржи још мало, док те не приме негде вани у излог са пуно неонског светла.

Тагови: ; ; ;