Политехнички универзитет у Цириху одбио је да Милеви Марић постхумно додели диплому. Кажу то им недозвољавају универзитетска правила. Иницијативу о постхумној додели дипломе покренула је италијанска физичарка, новинарка, глумица Габријела Греизон.

Милева Марић иАлберт Ајнштајн

Текст објављен у римском дневнику Република Габријела Греизон почиње констатацијом да је то „требало да буде једна лепа прича, коју бисмо с поносом причали младим генерацијама као пример дефинитивног преокрета, симбол лепог краја, пружајући младима могућност да сањају своје велике снове“.

Али хоћеш. „Оно што се десило Милеви Марић доживеле су многе жене почетком 20. века, јер су таква била правила“, пише у одговору Политехничког факултета у Цириху на захтев Греизонове да се Милеви Марић постхумно додели диплома.

Марија Кири, Хеди Ламар, Милева Марић

Необична прича почиње пре неколико година када је италијанска физичарка Габријела Греизон, дипломирала нуклеарну физику на Универзитету у Милану, као истраживач радила је две године у Политехничкој школи у Паризу, одлучила да популаризује науку, због чега постаје „поп стар италијанске физике“.

Главни кривац нове сфере Габријелиног интересовања је заједничка фотографија најзначајнијих научника у свету са једног конгреса из 1927.године. На фотографији је само једна жена Марија Кири.

Габријела интезивно почиње да истражује животе и рад познатих научника и разоткрива низ веома значајних чињеница, пре свега о женама у науци, које су невероватном снагом ума покушавале да се изборе за свој професионални простор у крајње мушком свету науке. Настаје прва књига италијанске физичарке О Марији Кири и Хеди Ламар ја ћу вам причати.

Марија Кири

Широј публици фамилијарно је име Марија Кири. Једна је од најзначајнијих научница, која је отворила врата света богиње Атине теоријом радиоактивности, открила је и два хемијска елемента: радијум и полонијум.

Једина жена која је добила две Нобелове награде, прва жена са титулом доктора физике, прва жена професор на Сорбони, али све то је било недовољно да постане члан Француске Академије наука. Одлучујући фактор за улазак у најузвишенији храм науке била је полна припадност.

У научној сфери лепота не да се није уопште котирала, већ је била отежавајући фактор у складу са владајућом предрасудом: ако је лепа није паметна.

Греизон тврди да је тај став у потпуности оповргла Хеди Ламар. Заносна, лепа холивудска глумица, 1941. године регистровала је патент  Технологије проширеног спектра, који је користила америчка војска против нациста у тајним безичним комуникацијама. Без Хединог открића не би био могућ данашњи развој дигиталних комуникација.

Габријела Греизон, у Цириху и Берни у архивима института и факултета, наставља истраживачки рад посвећен животу Алберта Анштајна и упознаје Милеву Марић.

Опчињена је њеним научним радом, али и шокирана неправдама према Милеви, како од стране њеног мужа Анстајна тако и научне средине и колега.

Јер сви су били опијени Анштајновим умом, док нико није говорио о Милевином изузетном таленту за математику.

Била је пета жена која је крајем 19 века уписала Савезну високу техничку школу у Цириху, данас Политехнички универзитет, који је за Милеву био најлепше место на свету, ако се изузму воћњак у коме Њутн открива гравитацију услед пада јабуке и Архимедова када у којој је ускликнуо Еурека.

Габријела проналази непознате чињенице у архивима, које потврђују да је Милева имала значајан допринос у научном раду Алберта Анштајна. Тада почиње Габријелина борба за делимичну валоризацију Милевиног рада. Из дивљења и револта због Милеве настаје књига Анштајн и ја, а 2018. године и позоришни монолог, са којим Габријела обилази целу Италију, а затим и Европу.

Кућа у Цириху у којој су живели Милева и Ајнштајн

Аријанина молба

Габријела Греизон веома често држи предавања из физике по разним школама и универзитетима широм Италије. Тако је у пролеће ове године о Алберту Анштајну и Милеви Марић детаљно причала матурантима једне гимназије у граду Скио у близини Виђенце.

Затечени новим чињеницама ученици су посебно били дирнути сазнањем да се, заправо Милева детаљно бавила истраживањем у области фотоелектричног ефекта, што је суштина Анштајновог рада о Брауновом кретању из 1905. године дакле, били су у браку, да би за тај рад Анштајн 1921.године добио Нобелову награду.

На опаску Греизон да, управо због брака и трудноће са првим заједничким дететом, Милева није успела да други пут положи завршни испит, изгубила је право да дипломира.

И не само да је изгубила право, већ је разводом од Анштајна, постала само једна цртица у биографији највећег ума 20 века, што је још једна од великих неправди према женама у свету науке.

Тада једна од ученица, Аријана моли Габријелу Греизон да упути захтев универзитету у Цириху да Милеви Марић постхумно доделе диплому, како би се бар делимично исправила неправда .

Италијанска физичарка започиње бирократску авантуру. Ступа у контакт са швајцарским универзитетом, наилази на предусретљивост, учтивост и добру вољу.

Истовремено, Греизон посредством медија упознаје италијанску и европску јавност са: животом, радом, непризнатим научним доприносом Милеве Марић, као и бројним неправдама са којима се суочавала, пре свега јер је жена, остављена.

Милева Марић

Ајнштај од највећег ума до најгорег мужа

Назалост, крајње позитивна намера италијанске физичарке за сада нема срећан крај. Наука је поново затајила.

Како Габријела Греизон објашњава у тексту дневника  Ла Република после вишемесечне преписке и разговора са представницима Политехничког факултета у Цириху, пре неколико дана добила је званично писмо у коме се са жаљењем констатује „да због правила универзитета нису у могућности да Милеви Марић дају постхумну диплома, јер је два пута пала последњи, завршни испит“.

У образложењу универзитета, даље се наводи да диплому не могу да јој доделе „ни на основу каснијег ангажовања у науци, јер не постоје њени потписани радови“, што је и немогуће, јер тада почетком 20 века жене нису имале право да потписују радове. Занимљив је завршни део писма Ректората Политехничког универзитета у Цириху.

„Жао нам је због Милеве, али имала је најгорег мужа, којег је жена могла имати. Анштајн је онемогућавао Милевин пут науке, што се, иначе често догађало женама у том периоду“, наводи се у писму универзитета.

Баш зато је, каже италијанска физичарка Габријела Грезон, поднела захтев да се Милеви постхумно додели диплома, да бар највише интелектуалне институције једне земље делимично ублаже неправду.

Несхватљиво је да, управо најразвијенији део друштва, који би требало да је и најавангарднији, није био спреман да на симболичан, позитиван начин заврши причу о Милеви, пружајући наду младим генерацијама, које су окренуте науци, да верују у своје велике снове.

Габријела Грезон, тврди да неће одустати од намере да се избори за Милевину диплому. Тим пре што то не би био изузетак, јер је недавно у Великој Британији постхумно додељено седам диплома женама, које су пре 150 година, похађајле Универзитет у Единбургу.

АУТОР:МАРИНЕЛА РАЖНАТОВИЋ, ДОПИСНИК РТС-А ИЗ РИМА

Тагови: ; ; ; ; ;