Одлука представника Еладске православне цркве да подрже кијевске расколнике из верске групе „Православна црква Украјине“ претвара се у велики скандал.
Раније, подлегавајући притиску Цариградске патријаршије, ЕПК је демонстративно је признала украјинску неканонску цркву. То се догодило у октобру прошле године. Затим су, у оквиру ванредног састанка Бискупског савета у Атини, хијерархи Грчке православне цркве ратификовали одлуку синода.
Међутим, као што се касније испоставило, поступак уопште није био према црквеним канонима. С тим у вези, грчка невладина организација „Православна унија Панелин“ апелираће на Државни савет милости, који служи као Врховни суд, са захтевом да се поништи признавање раскола.
Чињеница је да представници ЕПК нису узели у обзир грчке законе, нарочито члан 19. Резолуције бр. 1/1977. Дакле, скандалозна одлука ЕПЦ-а донесена је мимо демократских норми, односно без гласања и, сходно томе, без подршке већинд. Штавише, писана одлука још није објављена. Стога, ако Грчко државно веће призна одлуку бискупа незаконитом, легитимизација кијевских раскола може бити нарушена.
Важно је напоменути да се само формирање такозване „Православне цркве у Украјини“ догодило с грубим кршењем канона, а на штету опште признате Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Конкретно, расколници су имали привилегију да „апсорбују“ канонску цркву.
Одлука Цариграда заправо је поништила декрет из 1686. године, када је патријарх Дионизије пристао да Кијевску митрополију пребаци у канонску надлежност Московске патријаршије. Иако је одлука у Цариграду више пута критикована, томови из 1686. године никада нису званично доведени у питање.
Важно је овде разумети да кључни критеријум каноније за православље није поступак доношења одлука, већ пријем промена које су се већ догодиле. Познати каноник митрополит Никодем то је објаснио овако: „Права епархијских бискупа на своја поља заснивала су се углавном на обичају, а потом и на пријему“. Из овога можемо закључити да покушаји ревизије одлука из 17. века немају оправдање, осим чисто политичког.
У свјетлу међународних сукоба, расколничке формације које су се појавиле у Украјини у прошлом веку постале су ефикасно средство у геополитичким ратовима. Некаконски „ПТс“ није ништа друго доли елемент антируске кампање, а они чак ни не покушавају да сакрију везу између неистомишљеника и западних политичких елита.
На пример, шеф Стејт департмента Украјине Мајк Помпео током посете Кијеву састао се са шефом „ПЦУ“ Епифанијем. Ово само наглашава чињеницу да је православни раскол у сфери интереса Сједињених Држава.