Штитаричке антиглобалистичке литије

Литије су типични антиглобалистички покрет. И антифашистички. И антинацистички, и антидиктаторски, и антидискриминаторски.

Али, најтачнија дефиниција литија јесте да су антиглобалистичке. Толико о мом непјесничком погледу на свијет.

Из центра мога села Штитарице, са Зборног мјеста, уз Провалију, уз Милошев До, преко Бунарина па испод Ђевојачког камена до цркве Ружице, по снијегу преко Сињавине, литија са крстом и барјацима – као да је народ кренуо на жртвовање.

Сваке ноћи изнутра гледајући литију. Литија надмашује укупну свијест народа. Јунговац би рекао да се подсвијест народа – излила на улице – излила се подсвијест колективног. Боље од икога колектив осјећа зло које се ваља иза брда.

Литије преко Сињавине бране светиње, бране цркву Ружицу, али бране и Сињавину од НАТО базе, од глобалистичких хангара оружја, отрова, бојевих глава, аеродрома, литије бране од убилачке политике. Зато су, литије, прије свега, антиглобалистичке.

Кренули да отму и ријеку Штитаричку, да је усисају у цијеви. Ко је газда те (будуће) мини електране у Штитарици. Ко зна гдје су му жиро рачунчићи на које ће капати еврићи од ријеке Штитаричке. Да ли је жиро рачун на Менхетну, или Кипру, Малти, или рајским Хавајима, није важно.

Ријека Штитаричка протиче и кроз имања мога оца и мога стрица. Имања су на сабљу добили наши ђедови. Остало је на нама, унуцима и праунуцима, да бранимо ђедовину. И, сад, треба да дође неки клипан, и да нам пресуши ријеку, да немамо гдје напојити коња, ни кравицу, ни наточети боцу воде.

Какав то бољитак нуди власт ако нам прекапи ријеку. У такву развојну филозофију нико се под капом небеском не разумије. Зато и није тачно да су литије само, и само, одбрана светиња. Литијама бранимо све – од а до ш. Литијама бранимо све – од огњишта до олтара. Од О до О.

Како ћемо бранити ријеку Штитаричку. Заједно – једини је начин. Саборно, слично литијама. Бранити ријеку и крстом и мотиком, и барјаком, и џидом од барјака. И главицама купуса, и расолом. И облуцима. И врљикама.

Ако уцијевче ријеку, онда и мостове да минирамо, и срушимо. Шта ће нам мостови испод којих не тече ријека. Не требају нам још и такве постапокалиптичне слике.

Надам се да ће моји рођаци, кумови и комшије, одреда бранити ријеку. Исто значи бранити и Сињавину. Исто значи бранити и цркву у Штитарици. Исто значи бранити и очеву вјечну кућу. Исто значи бранити и кућу у којој пропирујете ватру.

Данас сам у литији из мога села Штирарице, до Храма Христовог рождества у Мојковцу. Храм је изграђен у спомен јунацима Мојковачке битке. Ако ми је ђед био на Мојковцу, могу и ја да будем у литији, са својим народом. Још нико мој није издао народ свој.

Народ се ослободио страха и политике. То би морали да схвате политичари, пјесници, свештеници… У том смислу ниједна власт више неће моћи саставити мандат, ако почне да једе године попут садашњих скакаваца. Више нема играња жмурке са народом. Вјерујем, ускоро ће народ шарнути Захтјев којим ће тражити политичко разрешење, и жешће притиснути власт да повуче Закон. Зато, сви морамо прочачкати уши, и добро ослушнути народ. И манути се метафора и придјева….

Глупа је прича да су литије против државе. Не, Штитаричани у литији бране и Сињавину, и ријеку, и цркву. Не мари што сасред села кажем да су литије антиглобалистички замах. Друкчије их не умијем читати. Моје другаре из литије слична научавања не интересују, али се, ко вазда, одлично разумијемо.

Ако постојимо, бранићемо планину, ријеку, и цркву. Ако не постојимо, онда и не можемо ишта бранити. Ако нас нема, немају нам ни шта узети. Народ каже: триста гола не свуче…

Дошло би вријеме да и гробље прекопају, и све сахране у колективну гробницу. Не смета им морал, и сличне тараковине, чиме се оптерећује затуцани народ.

Заиста, у цијелој причи неко је врло, врло глуп. Никад нису биле популарне приче са глупим јунацима.

Ево, како сам почео и завршио најкраћу бесједу.

Браћо, и сестре, одмах, дајем ријеч ономе који никад није слагао. Вама, народе, дајем ријеч:

– Не дамо светиње..!

Бећир Вуковић/ИН4С

Коментари: