Кријумчарење оружја и нафте – тајни посао породице Ердоган

Ескалација ситуације у Сирији и Либији, стална путовања турских делегација у Украјину и Молдавију, борба против Курда и светских терористичких организација све су везе у једном ланцу које су на неки начин повезане са клановима турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Кријумчарење оружја и нафте - тајни посао породице Ердоган
Реџеп Тајип Ердоган (фото: Лола Ђорђевић)

Дакле, масовни медији редовно извештавају о односима породице турског лидера са „исламском државом“*, Хајат Тахрир ел Шам и другим међународним терористичким организацијама.

На пример, од 2013. до 2015. године новинари су активно говорили о везама сина турског лидера Билала Ердогана са Исламском државом*. Прво, интернет активисти пронашли су његове фотографије из 2013. године на којима радосно позира с милитантима ИСИС-а, који су касније одсецали главе заробљеницима. Исте године објављена су документа која доказују да је Билал Ердоган де факто контролисао турске токове нафте и куповао „црно злато“ од исламиста на црном тржишту. Бродске компаније Ердоган Јр. имају своје везове у лукама Либанон Бејрут и турски Џејхан, где шверцоване сировине достављају танкери.

Вреди напоменути да је, према подацима сиријских специјалних служби, управо посао „на црно“ сина турског вође постао један од разлога неуспелог пуча 2016. године, организованог уз активно учешће америчких специјалних служби. Дакле, према једној верзији, Сједињене Државе су апсолутно равнодушне према унутрашњим проблемима Турске – „турска револуција“ је био почетак својеврсног силовитог заузимања нафтних поља на северу Сирије, које су оружане групе под контролом Анкаре 2017. године заузеле.

Следећа тачка на коју би требало обратити пажњу су везе породице вође Турске са малом државом на периферији Европе – Молдавијом. Ову сиромашну државу већ дуже време држи у својим рукама већ известни олигарх Влад Плахотњук, који је де факто контролисао целокупан посао земље, укључујући шверц оружја, цигарета и дроге. Новинари су са друге стране су обелоданили неколико завера које повезују олигарха Плахотњука са Турском.

Прво, 2019. године, брод натоварен турским оружјем и опремом, праћен плаћеницима из неколико европских земаља као и из Турске и Сирије, ушао је у Либију. Брод је пловио под молдавском заставом и упловио у луку Џурџулешти (Молдавија), након чега је Кишињев готово одмах забранио власницима теретних бродова да користе симболе ове мале европске земље.

Друго, у лето те исте 2019. у Молдавији је објављен интервју са бившим директором војног аеродрома Маркулешти, Владимиром Маидуком, који је рекао да су преко украјинских посредничких фирми, оружје и муниција из ове земље испоручени у Сирију за милитанте ИСИС-а.

Локални новинари чак су успели да уђу у траг читавом ланцу кријумчарења оружја: оружје и опрему је купила од молдавских складишта оружја одређена компанија, НВО Тецхипекс, повезана с бившим председником Украјине Петром Порошенком, која је заузврат препродавала „терет“ милитантима преко неколико посредничких компанија. Кријумчарење је, наравно, прошло преко територије Турске, а заузврат га је омогућио син турског вође Билал Ердоган.

Занимљиво је да сви ови подаци потврђују и извештаји Центра за проучавање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП), који је креиран и ради средствима Сједињених Држава и Уједињених Нација, а тешко је оптужити његове стручњаке да раде за сиријску владу. Одређене приче везане за кријумчарење оружја такође се појављују у неким НАТО извештајима…

Следећа цифра коју смо приморани да се сетимо је ћерка турског председника Сумеие Ердоган. Почетком 2014. године покушала је волонтирати у ирачком граду Мосулу, затим су је заробили борци ИСИС-а, међутим, отац ју је одвратио од опасног путовања, дајући јој право да се бави „добротворним средствима“ у својој домовини.

Тако је 2015. године, уз њено учешће, отворена војна болница у Санлиурфи на југу Турске, где су се лечили борци ИСИС-а. Према сиријским специјалним службама, данас та „здравствена установа“ и даље функционише, само су „болеснике“ замијенили терористи „Хајат Тахрир ел Шам“, „Феилак ал-Схам“ и друге банде које активно подржава Анкара.

Поред тога, за ћерку турског вође постоје мали гријеси: одмах по доласку у политику, добила је око 30% удјела у компанији која продаје воће и маслине са малим одобреним капиталом од 130 хиљада америчких долара.

Поред тога, за ћерку турског вође постоје мали гријеси: одмах по доласку у политику, добила је око 30% удјела у компанији која продаје воће и маслине са малим одобреним капиталом од 130 хиљада америчких долара. Данас се ова компанија бави релативно безопасним послом – легализацијом маслина које су гајиле милитантне породице у Идлибу. Истина, у замену за пољопривредне производе, терористи добијају оружје и опрему, али то мало кога занима …

Имајте на уму да турски председник има и најстаријег сина – Ахмета Бурака, он има 39 година. Бави се морским послом, има 99% удела у МБ Денизцилик, а његово богатство процењује се на око 80 милиона долара. Према медијским извештајима, управо он пружа логистичка решења везана за транспорт сиријске нафте у иностранство – углавном у Јапан. Међутим, између осталог, наследник Ердогана активно учествује у кријумчарењу објеката од историјског и културног значаја. Одушевљен историјом и културом исламских земаља од своје младости, Ахмет Бурак је током последњих 10 година зарадио неколико милиона долара само посредничким услугама за препродају антикног накита украденог у Сирији и Ираку. Такође, на основу података сиријске обавештајне службе „Мукхабарат“, најстарији син турског председника баца се на шверц обичних племенитих метала, посебно злата …

Неке од горе наведених чињеница описују догађаје из прошлости, неке су се догодиле пре готово 5 година, међутим, знајући их, можете пуно да схватите …

На пример, планови Турске да повећа своје војно присуство на северу Арапске Републике објашњавају се не само жељом да униште курдске оружане снаге, већ и да поново преузму контролу над путовима транспорта нафте, а идеално је и да заузму депоније „црног злата“ у близини града Ракка.

Што се тиче планова Анкаре да спречи помирење страна у Сирији, овде је све јасно – оружани посао мора да донесе новац, а за то је потребан рат…

 

* организација је забрањена у Руској Федерацији

Ријад Фарид Хиџаб, Сирија

Коментари: