Не манишу српском брашну

Колико је великосрпска стратегија опасна, најбоље показује чињеница да је јуче на граничном прелазу Добраково, ушло 400 шлепера из Србије у Црну Гору.

Ово је нека окупациона стратегија помоћи, и немојте мислити да нема и другу страну – ово је помоћ за реализовање новог државног удара, који се очигледно припрема у дубини дубоке великосрпске државе. Опет се лаћам „Начертанија“, тамо је штошта скривено од дугорочних великосрпских планова. „Начертаније“ треба читати унакрст, и између редова, да би нашли оно чега нема.

Добро прошли кроз Добраково

Шта је крајња намјера ове великосрпске ујдурме са толиким брашном, и свим другим потрепштинама, цукром, зејтином, наресцима, корама за пите, јајима, качкаваљем, паштетама карнекс, џемовима таково, месом, буткицама, ребарцима, сланиницом, паризерима, сухомеснатим пендрекчинама, салветама, тоалет-папиром, попазите, тек ће се видјети… Кроз решето сије се и брашно и вријеме…

Србија је увијек функционисала према Црној Гори по принципу самоуслуге. И, заиста, у продавницама ништа не фали, нема шта нема, има свега, од чачкалице до јогурта…

Има да ијемо док нам не запре….

Србију ништа не кошта да помаже Црну Гору, она увијек само профитира. Тако се и уграђивала у великосрпски пројекат изграђујући пругу, магистралу, аеродроме, а богме, и још понешто и поприје, од времена рођеног Цетињанина, унука Алекандра. Е, колико је Александар направио гимназија, путева, мостова, банских тврђава, бистијерни – обновио Острог и Капелу – и клекну на врху Ловћена. Доме,требао би то градиво мало обновити кад већ учиш – дома…. И, поприје Александра нашло би се трагова…

А, ту, прије неколико дана у жељезничку станицу у Подгорици уз сијевање варница једва је закочио теретни воз из Србијице пунан беле пшеничице. А, три дана раније бијаше паркирано и десетак шлепера са белим церадама. Исписано ћирилицом црвеном бојом Брашно тип – 400

Србија је одмах у почетку пандемије, гласно рекла да ће помоћи земље у окружењу, што такође није ништа друго доли некаква великосрпска економска опција окупације. Што се тиче приоритета, Србији је на првом мјесту Република Српска и Косово, а, ваздашњи приоритет је Црна Гора. Још ако љетос навале туристи из Србије, онда је јасна и великосрпска стратегија. Увезано са туристима из Републике Српске у Херцег Новом и залеђу до уврх Орјена, морамо бити свјесни у чијим смо ропским оковима.

Србијанцима на љетовању није потребан мокри чвор, писао је један вељи црногорац који се једном годишње плакне у кориту. Туристи су отирали дупета са том новинчином.

Док ово биљежим, имам чудан осјећај: као да ми је на глави маска. Али, то су само остаци пустог санка, како би рекао онај сиједи брадати чико са округлим цвикерама.

Кенанова и Муратова дјеца по домова организују маскараде са финим ребрастим зеленкастим маскама, а ти Милуша, џупу око главе замотај, па погуречке у продавницу за кило брашна Тип – 400. И, необрашњави се…

Милуша, немаш ти капацитета да утувиш до које је тачке усијања стигла глобализација. Ево, ни наша влада не умије да се влада.

И најмилитантнијим борцима за црногорски идентитет неће запријети приганице од србијанске сите. У наше ове дане све и свашта можете срести, па и чељаде без маске. То је нама наша демократија дала.

Ако Србија мисли да пошаље коју маску, апелујемо, да то не ради преко министра Кена, јербо, разнијеће их ђеца. Шта ђеца знају зашта су маске.

Кад носиш маску не можеш се смијати. Ако се смијеш испод маске онда си луд. Кад дођеш дома, спушти џак брашна, скини маску, и смиј се. Тако.

Колико спашавају од короне, маске спашавају и од лицемерних осмијеха. Да не би поружњали од осмијеха – натуците маску. Ако, имате… Или је ово свјетски рат да се уведу бурке, па нек пукне јавно мнење.

Србија је довијечна друга кућа Црногорцима, и онима који живе и раде и сањају и умиру у Србији, као и овдашњим антисрбима.

Неће само наивни помислити да Србија нема коме да прода своје брашно….

Добро дошли Добраково

Бећир Вуковић/Добраково

Коментари: