Спремна велика депортација илегалних миграната из Босне и Херцеговине

Министарство безбедности и безбедносне агенције у Босни и Херцеговини припремају се за депортацију илегалних миграната у земље њиховог порекла. Уколико мигранти то одбију, иду у затвор, а амбасадори матичних држава који не буду жели да помогну депортацију, биће протерани. Од депортације ће бити изузети само држављани Сирије, због рата у тој земљи.

По речима нашег саговорника професора безбедности у Бањалуци Предрага Ћеранића ово је нови стратешки приступ проблему миграната у БиХ, који је представио министар безбедности Фахрудин Радончић, и који је добар.

Ћеранић сматра да је Радончић са свим мерама показао оно што је Босни недостајало а то је добра воља да се проблем реши.

„Наравно, у ситуацији када су границе затворене и када нема авионских летова осим специјалних који су у функцији пружања помоћи, поставља се низ питања. На пример, како ће се мигранти из БиХ, који не желе да открију свој идентитет, вратити у своје државе порекла. Могуће је да се то уради у сарадњи са амбасадама земаља из који долазе мигранти, а највише их је из Пакистана, око 3.000. Али, прва препрека која се већ појавила је несарадња амбасадора Пакистана по овом питању,“ објашњава Ћеранић.

Радончић је и ово предвидео и направио контрамеру. Он ће од Савета министара тражити да ускрате гостопримство у БиХ оним амбасадорима који не сарађују. Ћеранић сматра да је ово добар начин, без обзира што та мера некима изгледа као оштра, јер БиХ има озбиљан проблем са емигрантима у чијим структурама има и бивших терориста и криминалаца и ко зна кога још.

„Ако се договор постигне може се организовати посебан лет из Сарајева. За оне који се буду противили надлежне су агенције за као што је СИП-а, полиција и друге безбедносне структуре да уз примену својих овлашћења реализују одлуку Савета министара“.

Ово је једини исправан пут у овој ситуацији јер БиХ има око 10.000 илегалних миграната.

„Значајан број њих не жели да се идентификује и да кажу одакле су. Има и инцидената. Мигранти се међусобно сукобљавају, било је ту и оружаних сукоба и рањавања и убистава. То је једна структура која није имуна на такве инциденте и на то треба свакако рачунати када овај план почне да се реализује,“ наводи он.

„Ни ми у Републици Српској немамо прави увид у величину проблема јер су то људи који, махом, живе у Бихаћу, Сарајевском Кантону… Само у Бихаћу има око 5.000 миграната, људи се прибојавају и децу да пусте у школе већ их прате. Полиција у том крају више не патролира са двоје, већ са четворо људи, јер је у овом делу било највише отпора према полицији. Живот је свима отежан и то најбоље знају људи у овим деловима, па и у самом Сарајеву,“ објашњава Ћеранић.

Зато је битно, додаје он, да се тај проблем решава јер сви који не желе да се идентификују су и за Бих и за регион потенцијална претња.

„Можда се ради о терористима, о онима који хоће да дођу у ЕУ и који имају улогу такозваних спавача. Могу ту бити и припадници организованих група са скривеним намерама и тако даље,“ закључује Ћернић.

Он подсећа да је Немачка одустала од милосрдне политике према мигрантима. Примила је милион миграната и своје становништво суочила са бројним инцидентима. Радончић је рекао и да не искључује ревизију раније одобреног статуса миграната. Он очекује подршку свих у БиХ – и домаћих и међународних званичника.

 

Спутњик,