Рубља развила имунитет: Како руска валута одолева светским кризама

Упркос новој светској кризи, која се неминовно одразила на девизна тржишта, и негативним прогнозама аналитичара, руска рубља се показала довољно стабилном како током пандемије вируса корона, тако и током пада цена нафте изазваног пандемијом.
Рубља развила имунитет: Како руска валута одолева светским кризама

Руска рубља је након нафтног и карантинског потреса полако почела да јача. Курс долара је данас максимално падао за 45 копејки, до 72,23 рубље, а курс евра за 27 копејки, до 79,03 рубље.

„Колико видим по документима, инфлација се мало успорава и рубља јача”, истакао је руски председник Владимир Путин на састанку посвећеном мерама подршке економији и социјалној сфери.
Избегнут сценарио из 2014. године

Руска валута, за разлику од 2014. године, када је дошло до пада цена нафте, ову невиђену кризу преживела је на потпуно другачији начин. Руско становништво је те 2014. године, због већ традиционалне девизне панике, похрлило да купује доларе и увозну технику, чиме је још више нанело штету курсу рубље.

Овог пута је све то успешно избегнуто. Девалвација рубље била је неизбежна, иако није достигла ту кобну цифру од преко 100 рубаља за долар, како је предвиђала „Рајфајзен банка” у свом најгорем сценарију.

Најгоре прогнозе нису остварене захваљујући мерама Централне банке Русије и регулаторног тела, али је и промењено понашање Руса такође помогло рубљи.

Пораст финансијске писмености и девизног „имунитета”

Према речима стручњака, то значи да је код Руса и приватних инвеститора порасла финансијска писменост.

„Током пада вредности рубље, продавани су долари. Људи су сматрали да мере централних банака САД и Русије могу да смире панику и помогну тржишту. Зато је потражња становништва за девизама била много мања, него у сличним ситуацијама претходних година”, сматра водећи аналитичар „ФхПро” Александар Купцикевич.

С друге стране, према речима инвестиционог стратега „БКС Премијер” Александра Бахтина, руски грађани су вероватно већ изградили девизни „имунитет” услед претходних таласа девалвације, па је приметна повећана резистентност становништва на оштре осцилације валуте.

Поред валутног имунитета, своју улогу је одиграо је ефекат карантина.

„Напади панике спречени су захваљујући чињеници да су људи имали времена да седе и размисле о својој финансијској стратегији”, сматра председник Извршног одбора банке „Фридом Финанс” Генадиј Салич.

У сваком случају, негативни сценарио је на крају избегнут.

Поред спољашњих, важни и унутрашњи фактори

На нафтном тржишту коначно постају приметни резултати споразума ОПЕК+, који је ступио на снагу 1. маја. Цене нафте данас достижу максимално 35 долара по барелу, што доприноси јачању рубље.

Постепеној стабилизацији економије и тржишта доприносе и постепено слабљење карантинских мера и помоћ централних банака земаља.

Постоје и унутрашњи фактори који сада подржавају руску валуту. Ту је, пре свега, помоћ Централне банке. Такође, инвеститори се окрећу рубљи и руским хартијама од вредности, а у корист рубље иде и то што је наступио период плаћања пореза и дивиденди.

Од лета могућ још један тест за рубљу

Међутим, и поред очигледног постепеног опоравка, стручњаци не искључују ни други талас девалвације.

Према стручњацима „Рајфајзен банке”, рубља током лета може бити у паду до 80 рубаља за долар. Како објашњавају, слабљење рестриктивних мера, уведених због пандемије, условиће повећану потражњу, укључујући и трошкове куповине увозних производа. То се може негативно одразити на текуће операције и извршити притисак на домаћу валуту.

Поред тога, понестало би и потенцијала за раст цена нафте. Стручњаци сматрају да цена нафте неће прећи много више од 30 долара по барелу и зато повећање извоза не може да компензује увећање увоза.

Ипак, након могућег наглог слабљења рубље у летњим месецима, према мишљењу стручњака Генадија Салича, током јесени и зиме може се очекивати опоравак курса услед пораста цена нафте. Крајем године, када ће бити минимализовани ефекти пандемије, највиша вредност долара може износити између 65 и 67 рубаља за долар.

Спутњик

Коментари: