Мило и Миро: Еугеника, великосрпство и “салдо нула”

Звјездани “научни бисер” Црне Горе је Мирослав Миро Ћосовић, вјечни сањар портала Аналитика и њихов “најобјављиванији и најчитанији колумниста”, по сопственом скромном признању.

Мило и Миро: Еугеника, великосрпство и “салдо нула”

Миру, “првом перу Аналитике”, средњошколска наобразба није била препрека да се баци у све области „нове црногорске науке“-смјело бацајући новим “расним теоријама” изазов “свим докторима наука и академицима свијета”.

Такво мијешање реалног и имагинарног немамо само у ошашављеној “новоцрногорској науци”, већ и у самом врху државе гдје бурла непатворено лудило којем је перјаница опскурни шеф режима.

Дакако, та два лудила су узајамно повезана, јер из лудила квазинауке шеф режима црпи идеолошке основе за петљавине и грабеж ресурса државе, па и Православне цркве у последњем стадијуму своје знаковите помаме.

Еугеника и наш „дукљански Ћезаре Ломброзо“
Елем, вјероватно су два највећа научна достигнуће нашег Мира била сљедећа “откровења”: “Сима Милутиновић Сарајлија је посрбио Његоша, а Његош све Црногорце” и “Никола Тесла се национално изјашњавао као Црногорац”!

За овим нису заостајала остала “сјајна Мирова открића”, на примјер: “Црногорци су мјешавина двије илирске групе, мјешавина динарских Влаха (Морлака) и Албанаца”, са закључком: “Црногорци нису Словени нити у траговима”.

Тако је Миро спектакуларно уписао Црногорце у Влахбанце, исписавши их из Словена!

Недавно је угледни Епископ Јоаникије, послије тродневног утамничења у Никшићу, дочекан у Беранама на тако диван начин какав неће доживјети шеф било које државе на Балкану, а посебно то никад гледати неће посрнули и јадни шеф режима.

Управо у вријеме утамничења Епископа Јоаникија објавио се Миро Ћосовић, са ФБ странице “Непозната и мало позната историја Црне Горе”, устврдивши сљедеће: “Владика Јоаникије Мићовић је наравно лажни Србин, свако има право да се изјашњава како хоће, али његови преци ништа српског немају”(1).

У другом посту исте ФБ странице Миро је проширио списак сумњивих лица, наводећи сљедеће: “Јоаникије Мићовић је Влах из Бањана а Андрија Мандић је Влах из Мораче!”(2), при чему је јавности остало нејасно-да ли је у тим визијама шеф режима Влах са Чева а Рањо Кривокапић Влах из Цуца?!

На томе се Миро није зауставио, већ је кренуо у потврду својих теза овако: “Kад погледамо физиономију Андрије Мандића можемо разумно помислити да му се преци никада нијесу орођавали са Словенима!”

“Када му погледамо физиономију”, вели “Миро”, вјероватно мислећи: ”Кад му се унесемо у фацу и извадимо лупу да му је детаљно осмотримо црте лица”?!

Један пријатељ, иначе социолог, је на ово лударање рекао: “Ево еугенике! ‘Ћосовић’ је постао дукљански Ћезаре Ломброзо, а његово ‘када погледамо физиономију’-изгледа као стандардни чланак из усташког часописа”.

Eлем, наш добри Миро Ћосовић нам је, све су прилике, у овој фази “научног развоја” помало одлијепио, па се може очекивати да ће ускоро свим сумњивим индивидуама “черечити физиономију” тражећи трагове Влаха на њој.

Чувено Милово- “салдо је нула”!
Наш Миро није једини чудак Црне Горе, које је у својим сјаним филмовима најљепше умио одсликати генијални режисер Живко Николић.

Као примјер можемо узети шефа режима и његову антологијску теорију о отплати спољњег дуга Црне Горе.

Он је ту фантанастичну теорију, које је изван граница наших спознаја, објаснио црногорској јавности на овај начин:

„Задуживали смо се и задужујемо се за двије намјене. Прва је за реструктуирање дуга, а то значи да заправо само вршимо замјену дуга. Односно, када доспије наплата 100 милиона евра – ми узмемо 100 милиона и отплатимо 100 милиона, салдо је нула!” (3)

Практична примјена те ‘генијалне мисли’ довела до тога да Црна Гора нема дугова, што је шеф режима потврдио и у емисији Телескопија на РТЦГ. (4)

У дотичној емисији шеф режима је навео да је из брошура дошао “до непобитног сазнања” да је у прошлости Црна Гора имала “пореске олакшице из Турске”, али и “разне бенефиције из Млетачке републике, Аустроугарске монархије и Русије” (4), те на основу свега слабодобитно закључио да сада дуга нема те: “Црна Гора показује независност у економском погледу” (4).

А по факту, све уз поклич шефа режима “немамо дугова”, “салдо је нула” и “да’е вјечна” спољњи дуг Црне Горе се са 701. милион еура 2006. године дигао на 3, 78 милијарди еура крајем 2019. године, с пројекцијом раста до 4,5 милијарди еура крајем 2020. године?

Учитавајући те свима знане милијарде спољњег дуга, право је чудо што се Тамара Никчевић, ауторка Телескопије, послије тезе шефа режима о “економској независности државе” није преврнула са столице, те од смијеха и суза “умирала у конвулзијама”?!

Умјесто тога, она је, као права високопрофесионална новинарка, хладнокрвно била очарана “економском магијом и реторичким чудима” свога шефа, “прогутавши весло, да не трепне”.

За тај очекивани потез има лично оправдање, јер је главна интервјуерка шефа режима у његовом најтежим политичким моментима, рецимо, када шеф режима опет помамљено скаче по главама народа сатирући му мозак у црвоточину.

Мада, да се успротивила, он би јој свакако хладно рекао: “Узећемо 4,5 милијарде еура, вратити 4,5 милијарде еура дуга и салдо ће бити нула”!

Псеудоекономска и идеолошка лудила шефа режима
Прије пар дана, на двогодишњицу свог јадног и чемерног предсједниковања, запрепашћена јавност је опет почашћена халуциногеним говором шефа режима.

Иако је говор сличио бурлајућој лавини нетрпељивости према православљу, шеф режима је ипак нашао моменат да потврди како држава ником ништа није дужна.

То је овако изгледало: “Нисам дужан ником, није дужна ни Црна Гора, ту смо гдје смо захваљујући нама и зато што нисмо ником дужни…”?! (5)

Значи, опет потврда да постојећи дуг Западу али и Истоку (Кини), који се мјери милијардама у нарастању, уопште не постоји-па је јавност извукла закључак да шеф режима живи у неком свом, паралелном свијету који има мало контакта са реалношћу.

Већ смо дошли до спозанаје ће “експерт” Миро Ћосовић ускоро под лупом посматрати нос, уши, обрве и чељусти грађана, те с метром и винклом у руци проналазити обрисе Влаха, потврђујући тиме своје “научне тезе”.

Међутим, сада је кристално јасно да су Ћосовићева квазинаучна тумарања крајње безазлена и ништавна према последњем говору шефа режима, којим је показао да његова псеудоекономска и идеолошка лудила попримају чудовишне размјере.

У том паранормалном говору јавност је особито задјенуо његов став да држави мора да буде враћено све оно што јој је отето, мислећи на Српску православну цркву, али и теза да он није ништа дужан Црној Гори.

Чак се на недостојан начин обратио Митрополиту рекавши: “Беспризорна је и биједна лаж Амфилохија да смо добили паре из Москве”(5), додајући да: “Ако неко има доказе за Амфилохијеве тврдње, да их представи црногорској јавности”!? (5)

A “доказ за Амфилохијеве тврдње” je још 12. фебруара 2015. године изнио Ранко Кривокапић, који је као предсједник Скупштине Црне Горе оптужио шефа режима и његово окружење да су у виду мита отели од КАП-а цијелих 800 милиона еура. (6)

Шеф режима се није осврнуо на ту озбиљну оптужбу, мада је имао преко пет година да, рецимо, каже: “Беспризорна je и биједна лаж Кривокапића да смо добили паре из Москве, од Олега Дерипаске”!?

Укратко, шеф режима се “правио мртав преко пет година” по питању КАП-а, да би се одједном тргао погријешивши адресу обраћања.

А можда је у питању просто сујета, јер је Митрополит далеко мудрији, образованији, интелигентнији и далеко више домаћин православне Куће од шефа режима који је Кућу звану Црна Гора темељно растурио.

Алавост шефа режима и његовог окружења
Прије неки дан је посланик Срђан Милић изјавио да му је Специјални државни тужилац Миливоје Катнић рекао да је Светозар Маровић изнио из Црне Горе 400 милиона евра, при чему је „Светозар Маровић склопио споразум о кривици само за неких четрдесетак милиона евра”. (7)

Јавност је спомињање Светозарових 400 милиона еура одмах повезала са половином суме мита од КАП-а, извлачећи логичке закључке гдје је “одсјела друга половина суме” инстиктивно окрећући главу у правцу шефа режима.

Шеф режима се опет “правио мртав”, као и када је прије пар мјесеци, тачније 2. јануара ове године, изашао изузетно читани и преношени текст “Монитора”: “Милионери преко државне грбаче”! (7)

Тајминг објаве тога штива власник Монитора Мишко Перовић је изабрао идеално и у право вријеме. Наиме, тада су се захуктавала величанствена православна револуција кроз молебане и литије.

Предочени факти немилосрдне пљачке Црне Горе су итекако допринијели масовном изласку народа на молитвене протесте, јер се тај текст социјалним мрежама ширио фантастичном брзином.

Рецимо, у том тексту су наведене убједљиве тврдње бизнисмена Ратка Кнежевића да су: “Ђукановић и Суботић били организатори „дуванске мафије”, те да је “само у 1999. и 2000. години, преко рачуна двије фирме из Лихтенштајна и Кипра, дувански картел опрао 2,3 милијарде њемачких марака”. (7)

У тексту је споменут случај Веселина Баровића, који је “преко Еурофонда, након деведесетих постао власник бројних компанија, које је махом одвео у стечај”, па је “захваљујући томе дошао у посјед бројних некретнина”, гдје се “само имовина Солане процјењује се на милијарду”. (7)

Када су пред очима народа Црне Горе пролетјеле ове покрадене милијарде и када су схватили да алавости шефа режима и његовог окружења нема краја, те су се намерачили да и Православну цркву темељно ограбе и отму јој све што има, стотине хиљада православних грађана је изашло на улице да каже: „Не само светиње“!.

Њима су се придружили честити и високоморални истакнути појединци и грађани других конфесија, како оштрим и мудрим изјавама тако и учешчћима на сјајним и достојанственим протестним литијама.

Е па добро, легендо моја, прво да ти вратиш оних пет милијарди
Умјесто да се осврне на све те озбиљне оптужбе, па и дрско одговори фактима на њих, шеф режима је побјегао у идеологију тражећи тамо спас.

На свом предсједничком јубилеју се прије неки дан самопрогласио перјаницом “националних Црногораца”, тврдећи да ће искрено помоћи “националним Црногорцима у стварању Цркве”.

Шеф режима је то рекао у бунилу, јер је познато да је већ признао и регистровао двије псеудоцркве ”националних Црногораца“, од којих једну води цивил Мираш Дедеић а другу цивил Лав Лајовић, као и да су обије пропале.

Његов сатанистички Закон о вјероисповијести су темељно правно раскупусали врхунски правници Црне Горе, а међу њима и национални Црногорци, попут проф. др Благоте Митрића и сјајног адвоката Велибора Марковића.

Најтврђе доказе и оптужбе за монстуозну пљачку Црне Горе су предочили управо национални Црногорци, како врховник сада воли рећи, који су уједно и најтврђи суверенисти.

Не само Ранко Кривокапић, Миодраг Перовић, Ратко Кнежевић, Душко Ивановић и Душко Кнежевић, већ и многи други.

Посредно је то урадио и СДТ Миливоје Катнић рекавши посланику Срђану Милићу о Маровићевих 400 милиона еура, што отвара нову причу о уништеном КАП-у.
По питању сатанистичког односа према Православној цркви, шеф режима уз себе сада нема нити пет одсто националних Црногораца, а 80 одсто грађана Црне Горе му тај скаредни закон не подржава.

Због свега наведног, уопште није чудо што је недавно видео обраћање грађанског активисте Веска Пејака, са свог ФБ профила, имало бурну и одобравајућу реакцију на социјалним мрежама.

Наиме, Пејак је у свом обраћању, између осталога, рекао и сљедеће: “Поштовани грађани, јуче је наш господар рекао да Црној Гори треба да буде враћено све оно што јој је отето. Е па добро, легендо моја, прво да ти вратиш оних пет милијарди које си покрао, то ћеш прво да вратиш, …, па ћемо онда да разговарамо о црквеној имовини… Па ћемо онда да разговарамо о враћању онога што је црногорско!” (9)

Тако се дошло до коначног става јавности по питању “исправности” отимања црквене имовине, спознајом да је шеф режима са окружењем сву државну имовину већ темељно бестрагао а да му није срце заиграло.

Идеологија као фаљшиви “ас” у подераном рукаву
Острашћена и нецивилизована реторика шефа режима показује да он из историје Црне Горе баш ништа не зна, иако је убрзано учи из погрешних брошура, купусара урађених од полулудих дворских идеолога.

Да је ишта прочитао из раних радова др Живка Андријашевића, рецимо, “Српство у Црној Гори”(10), шеф режима би извукао исти закључак као и дукљански акедемик Радован Радоњић, који је у тексту из прошле и ове године закључио да је црногорска династија Петровића била српска и великосрпска династија. (11) (12)

Да је прочитао капитално дјело покојног црногорског академика др Димитрија Дима Вујовића “Црногорски федералисти 1919-1929“ схватио би да су и бјелаши и зеленаши послије 1918. година били и Срби и великосрби.

А што је најстрашније и најприземније, шеф режима не зна историјске факте чак ни на нивоу ријетке искрености радикалних дворских пропагандиста, попут Новака Аџића и Мирослава Ћосовића.

Рецимо, у полемици са Ћосовићем, у отвореном разговору пред очима јавности, Мирослав је рекао сљедеће: “Припадници црногорске елите окупљени око Петровића су се изјашњавали као Срби по народности – од Његоша до 1918. године, ма што им значио термин Србин.” (13) (14)

Опет, у полемици која је била давне 2016. године Новак Аџић је у свом тексту одговора рекао да је Секула Дрљевић био Србин до 4. јула 1937, године, мада потврду те тезе није нашао чак до одласка Дрљевића у НДХ. (15) (16)

Топећи се у сопственом историјском незнању, шеф режима острашћено труби како су Срби, српство и великосрпство “опасност за Црну Гору”!?

А потом, као незнавени атеиста, износи дијелу јавности лажну „грозоморну тезу” како је “ЦПЦ укинута 1918. односно 1922.”, што је ноторна неистина.

Православнa митрополијa црногорскa се 1920.године природно ујединила са Карловачком патријаршијим и Београдском митрополијом у Српску православну цркву, јер је православни народ Црне Горе то желио.

Тај народ се осјећао Србима у националном и Црногорцима у наднационалом смислу, а рекло би се да су наднационална и национална категорија били исте снаге у разним димензијама!

Осим тога, нема изјаве било којег истакнутог зеленаша да је Православна митрополија црногорска “насилно укинута 1918.-20. Године”.

То није изјавио чак радикални политичар Секула Дрљевић до доласка у НДХ, а експлицитно то није рекао нити када је идеолошки забрљао у НДХ.
На крају крајева, то није никада рекао краљ Никола, нити политички вођа Божићне побуне Јован Симонов Пламенац.

Неиспуњива мисија и закономјерни одлазак с власти!
Тезу да је “ЦПЦ укинута 1918. односно 1922.” сада прича шеф режима и његова полулуда антицивилизацијска дворска свита, која са режимских медија сипа мржњу против Православне цркве и православног народа.

При чему ти ликови сматрају “сасвим нормалним” да на основама мржње према православљу врше неку “државну реформацију Православне цркве”, а успут јој бахато отму храмове и имовину-као што су комплетну државну својину отели Црној Гори.

Дакако, то је немогућа мисија, која пуца по сваком детаљу и у цјелости!
Шеф режима нема теоретске шансе да прође “главом кроза зид”, што упорно покушава лажно се надајући да ће полицијом, војском, поганим медијима, подконтролним судовима и тужилаштвом ишта моћи сили православног народа који се дигао против његовог безобразлука.

У тој реалној немоћи и незнању једино може у афекту запалити Црну Гору, гурнувши државне структуре против народа, те тако коначно завршити своје јадно политичко бивстовање.

Они који су гласали партију шефа режима или су функционери те организације, док је он био донекле нормалан, сада му морају радикално окренути леђа јер се претворио у монструма.

Функционери у државном апарату не морају и не смију спроводити помамне одлуке безумника, који је својим дивљањем фактички већ престао бити предсједник Црне Горе.

Како је Црна Гора дошла у ситуацију да је сада било ко може боље водити од онога који је сада води, то је јасно да је вријеме да шеф режима, без траума за народ, лијепо и најљубазније оде с власти, јер је очито да је мисија у коју је кренуо неиспуњива.

Војин Грубач/ИН4С

Коментари: