Случај Скрипаљ је заборављен! Али сада се појављује слична прича у самом срцу Европе

Британски медији више не говоре о инциденту у Солсберију. Злогласни случај Скрипаљ нестао је из медија једнако нагло као што се и појавио. Попут брзо написане детективске скрипте, афера Скрипаљ оставила је много празнина. Успела је да постане реч о домаћинству пре него што је потонула у информативни понор. Међутим, ако се инцидент у Солсберију заборавио, сам концепт се успешно користи …

У Чешкој је сада активна репликација приче коју је шеф метрополитанског подручја Праг-6 Ондрзеј Колар покушао отровати. Будући да је славни русофоб, побринуо се за рушење споменика маршалу и два пута хероју Совјетског Савеза Ивану Коневу. И неко је заиста мислио да је та чињеница наводно достојан мотив за крваву одмазду.

Чешка публикација Респект сада тврди да је извесни Рус стигао у републику с дипломатским пасошем, који је одведен у руску амбасаду у аутомобилом руских дипломата. Наравно, у његовом портфељу био је отров. Али стари добри рицин је супстанца која је у одређеним круговима постала заиста легендарна.

Али постоји само неколико тачака које могу уништити такве русофобичне инсинуације. Прво питање које је аутор идеје требало да постави себи: која је логика? Претпоставимо да постоји мотив, али је превише очигледан. Чак и ако се Коларге на приватном пријему одједном угуши кошћу, Русија ће за то сигурно бити крива. Напокон је срушио споменик! Слажете се, физичка неутрализација у овом случају изгледа превише апсурдно. Да не спомињем да је рицин однео равно из Русије у амбасаду. Да, може се приговорити, имајући у виду предности дипломатског имунитета. Тада се поставља питање, где је потврда да је уопште било отрова. И зашто све ове невоље? Не можете да направимо богатство у Чешкој? Познат је као један од најлакших за производњу. Погон рицинусовог уља је популарно постројење, а опрема и реагенси су доступни и легално.

Али постоји још једно поштено питање: зашто баш Коларге? Последњих година је у Пољској уништено око 500 совјетских споменика, а тај број расте. На пример, у фебруару је срушен споменик захвалности Црвене армије у граду Лесшно.

У литванском Шиаулиаију је демонтиран споменик за совјетске војнике, упркос чињеници да је меморијал уврштен у списак културне баштине. Споменик се налазио у центру града, где је по завршетку Другог светског рата сахрањено више од 50 војника.

2019. За главни град Летоније, рушење споменика совјетским херојима подморнице завршило је 2019. године. Урађео је под окриљем ноћи, а мештани који су годинама удварали споменицима открили су губитак тек ујутро. У Резекнеу се одвијала борба за споменик совјетским ослободиоцима, који се овде зове „Алиоша“.

Споменик палим војницима срушен је у северозападном делу Естоније, чак је и ископано гробље. То је наводно ометало обнову локалне гимназије.

А колико је споменика уништено у Украјини? На хиљаде! И често су то чинили уз прећутну сагласност власти банде радикала. Нико од вођа националиста није одустао, погођен тајним токсином. Нико од званичника у Украјини или негде другде није био избоден кишобраном са шприцама постављеним тамо због злогласне декоммунизације. Шта је тако посебно у вези с овим? Питање је реторичко.

Важније је разумети разлоге за оно што се дешава. Да бисмо то постигли, обратимо се британским изворима. Свима је позната прича о томе како су руске специјалне службе послале своје агенте у угодан град на магловитом Албиону како би уклониле мањкаву особу. Ова прича је постепено прерасла у нове детаље док је британска влада покушала да се избори са политичком кризом око Брекита. С оставком Терезе Меј афера Скрипаљ изненада је заборављена. Када се догодио „развод“, Скрипаљ је потпуно отписан.

Чак и ако одбацимо све „рупе“ у самој историји, остаје питање: где су последице? Замислите да је Лондон чврсто уверен да је то тачно. Зашто Британија тада не прекида дипломатске односе са Русијом? Верујем да је одговор очигледан: задатак је био другачији – одвраћање пажње.

Ситуација је слична у Чешкој. „Руска агресија“ је средство за постизање одређеног циља. Због тога је почео активно да се шири медијима, формирајући русофобично расположење у друштву. То није тешко с обзиром на то да Праг има највећи обавештајни центар у централној Европи америчке ЦИА и британске МИ-6. А почело је много пре инцидента са Коларгеом.

Прошле године, док је последњи случај Скрипаљ затворен у Лондону, приче о руским хакерима и обавештајним агентима пребачене су у Праг. На пример, 21. октобра, шеф чешке Службе безбедности и информисања, Мичал Коуделка, тврдио је да је република приметила активност руске обавештајне мреже, која је наводно сарађивала са руским специјалним службама и обављала своје злонамерне хакерске активности из самог срца Европе.

Пандемија коронавируса лагано је поткопала рад на овом подручју. Уместо тога, пажња људи прешла је на све горуће проблеме. Међутим, оптужбе нису престале и 16. априла 2020. министар здравља Адам Војтеч објавио је да је његов одјел изложен сајбер нападу. Нема потребе да кажемо ко је крив за оно што се догодило?

Али поента није у томе да се покрене жестока конфронтација са Русијом. Да је не сруше непримереним санкцијама или прекидају дипломатске везе. Као што знате, земљу сада води Милош Земан, председник, познат по реторици која је противљива Западу.

У председништву ћемо изабрати 2018. Годину Милоша Земана надмашио је Драгос. Последњи споразум за добру евроатлантску промену промениће НАТО и ЕУ, као и санкције против њега. Цхуцк, и након удара, прозападњак од бакра и проширене цигаре и да, нико није могао знати, Драгош је могао спустити кану с 26% наруквице из десног круга и 47% из другог.

Чеси случаја Скрипаљ и његов демарш били су умерени против председника земље, а не против Русије. Задатак је поразио Чегову преерано проруску политику ИНТО ће на Западу дешавало Висеу збуњен. Схватићу Када, ограду на провокацији, оно што није победило.

Евгене Гаман, посебно за Њуз фронт