Секретар Француске академије, поручује: Време је за нову Европу, са Русијом!

Срби су пријатељи Француске. Историчарка сам и знам о чему говорим. Били смо савезници, имамо дугу историју заједничких односа. Ни Француска није индиферентна према Србији, иако је било догађаја који су помало раздвојили наше судбине. Савезништво из Првог светског рата је од суштинског значаја.

Секретар Француске академије, поручује: Време је за нову Европу, са Русијом!
фото: Новости

То, у ексклузивном разговору за „Новости“, истиче секретар Француске академије Елен Карер Данкос.

 

* У те судбинске догађаје убрајате и бомбардовање 1999?

– Та одлука је у потпуности била за жаљење. Све је урађено без консултација са УН, због политичких разлога, да би се спречила Русија да стави вето. Изузетно ми је жао што се то догодило вашој земљи са којом имамо веома блиске везе. Србија је део Европе и чини европски културни пејзаж.

 

*Србија је пријатељ Француске, али и Русије. Могла би да буде мост између Запада и Истока?

– Многе мостове смо заборавили. Србија је мост између источне и западне Европе, Русија је мост између европског и азијског света. Не водимо довољно рачуна о томе. Не негујемо те специфичне ситуације. Глобално нам недостаје истинска геополитичка визија, да бисмо, истовремено, изградили Европу и сагледали свет.

 

* Због чега ЕУ доживљава пад?

– Није баш реч о паду. Али, у сваком случају, нема снагу утицаја коју би могла да има и коју би требало да има. У то нема сумње. Прилично је подељена. Дошло је до сукцесивних проширења, исхитрено, без размишљања о суштинским питањима о томе шта уједињује народе и о заједничкој спољној политици. Увек сам била присталица проширења, али оног које полази од продубљивања и прецизирања европског циља и концепције. Мислим да се сви слажу у томе да то није урађено разумно. Потребно је да се Европа другачије осмисли.

 

*Србији баш и не изгледа да се проширење одвија пребрзо. Исувише дуго чекамо на то.

– Управо зато јер у ЕУ није урађено оно што је требало. Није извршена анализа, нисмо размишљали пре двадесет или тридесет година на прави начин о условима проширења. Нисмо покушали да сазнамо како ћемо доносити одлуке и како ће она функционисати. Јасно је да је нешто пропуштено. Европа треба, уместо да се осипа, да седне, размисли и крене даље на новим основама.

 

* Које је место Србије у тој осмишљеној Европи?

– Србија је њен саставни део. Има своје пуно место унутра, као што га, на пример, има и Румунија. То се подразумева. Србија је стара европска земља. Не видим где је у томе проблем.

 

*Неке земље су, с друге стране, почеле да напуштају европски брод.

– Када једна од значајних држава и стубова ЕУ као што је Велика Британија окрене леђа, то је апсолутна илустрација тога да се ЕУ налази у фази оклевања. ЕУ заслужује да постоји, то је генијалан пројекат, али време је да се стане с трчањем. Помислила сам да је „брегзит“, у ствари, прилика за Европу, да ће бити опомена да схвати да је нешто промашила. Јер када постанемо свесни тога да смо нешто промашили, застанемо, размислимо, преиспитамо се и не настављамо као да се ништа није догодило. Нажалост, то се тренутно дешава. Не треба чекати да нам се догоди серија оваквих искушења да бисмо се коначно пробудили.

 

*На којим основама створити нови европски концепт?

– Треба осмислити акције око онога што нас уједињује, што би омогућило да се не делимо и не обресхрабрујемо. ЕУ се превише усредсредила на мале, административне проблеме, а не на суштину. Европи је недостајала, и још јој недостаје, културна основа. Нисмо мислили на културу. Ово је Европа администратора, трговаца и материјалних интереса.

 

* Шта нас највише везује?

– Управо због тога треба да се седне и размисли. И онда ћемо заиста знати око чега ћемо формирати ту моралну и духовну заједницу. И онда ће она бити стабилна.

 

* Кад кажете духовну, мислите и на религију?

– Да. Европа је, када је погледате кроз дугу историју, заснована на супстрату хришћанске историје, источне и западне. То наравно не значи да данас треба да буде религијска, али то је у срцу европске културе. Опет се враћамо на то да ЕУ недостаје култура. И због тога има народа од којих сваки гледа на своју страну.

 

* И то прави две Европе?

– Има их три. И где је онда ту европско јединство? Постоји Западна Европа, са земљама које говоре гласније од других, француско-немачка осовина која се сматра европским мотором и нова Европа, са земљама источне и централне Европе, која је морално веома солидна, али с којом је савез компликован и која је потпуно закачена за немачки воз. Немачка се налази у све три Европе. То је показатељ њене снаге. Нема разлога срдити се због тога, то је, једноставно, чињеница. Реч је о великој земљи, истинској сили, са огромном европском културом. Видимо то сада и током пандемије.

 

САД СУ СВУГДЕ, ЕУ НЕМА НИГДЕ
* Да ли би ЕУ с Русијом била јача од Кине и САД?
– ЕУ би са системом организације у коме би Русија била саставни део њеног геополитичког крајолика свакако имала већи визибилитет. Довољно је погледати географску карту. САД су присутне свугде. Оне су светска земља. ЕУ то није.

 

*Где је место Русије у свему томе?

– Русија припада европској култури и цивилизацији. Није реч о томе да се прикључује институцијама ЕУ. Она то, уосталом, и не тражи. Нема никаквог интереса у томе, дошло би до диспропорције с тако огромном земљом. Али она је елемент заједнице народа који чине Европу.

 

* Какве би требало да буду везе између Русије и ЕУ?

– Морала би да се организује стална сарадња с Русијом која би била саставни део европског пејзажа. Ништа не омета ЕУ да склопи нарочите споразуме с Москвом који ће је увести у европску орбиту. Тако ће европски континент постати јачи. И имаће мост ка Азији. Ако се Русија сматра егзотичном земљом коју Европа не познаје, по природи ствари ће, уместо да буде мост између Европе и Азије, бити пут уласка Азије у Европу. Европа, таква каква је, без Русије, само је део континента. Ово је Европа која оставља Русију да се окрене ка Азији и кинеском путу.

 

* Шта мислите о новом путу свиле?

– Кина је огромна цивилизација која проналази своје место у свету. Нови пут свиле је изузетан пројекат који ће Кини омогућити веома значајно место у светској геополитици. А Русија би требало да буде европски саговорник с Кином.

 

* Да ли је мондијализација изгубила смисао, у актуелној пандемији вируса корона и шта нам је она показала?

– Да нисмо били спремни да се с њом суочимо. У једном делу света смо изгубили културне и духовне репере. Мислили смо да никада нећемо умрети. Одједном смо тога постали свесни. Биће и других вируса. И могу да дођу доста брзо. Рећи ће вам то било који научник. Питање је зашто смо морали да се суочимо с пандемијом у страху и неразумевању. Зашто смо толико запањени, када је епидемија било и раније? У памћењу света то је потпуно нормално. Црна куга је чак следила исти географски пут. Зашто смо толико разоружани пред нечим што је имало много мање димензије од многобројних претходних епидемија? Мораћемо знати да се суочимо с таквим стварима. Људи су и раније сахрањивали своје мртве и ишли даље.

 

ОСНОВАНА 1635. ГОДИНЕ
Француска академија је институција коју је 1635. основао кардинал Ришеље, за време владавине Луја XIII. Њена основна функција је била да уједначи и усаврши француски језик. Састоји се од 40 доживотних чланова које у састав бирају дотадашњи чланови. Најзначајнија је и најстарија од свих пет академија.

 

Аутор: СТАЛНИ ДОПИСНИК „Новости“ у Паризу, Горан Чворовић

Коментари: