На дну

Не тако дневно, на овом мјесту сам се, из чистог очаја, запитао када ћемо, и као народ и као држава, дотаћи дно. Дно безданице у коју стрмоглаво падамо ево већ три деценије, у блато братомржње, сиромаштва, културоцида, самоизолације… И, чини ми се да је одговор стигао прије него сам очекивао. Коначно смо на дну.

На дну

И није само Будва и оно што се дешава у њој и око ње слика и доказ тога дна. Куд год да се човјек окрене, чека га неиздрживи смрад политичке корупције и сваке друге трулежи.

Од Парламента, преко Јавног па све до „предсједника свих грађана“ који скоро трећину тих „свих грађана“ очима не може да види. Земља у којој скоро отворено режирају и подмећу „државни удар“, у којој се некакав смушени и полумутави Паја, једини сјећа „дуговања“ са Мојковца па враћа дуг тако што „тајновидцу“ повјерава да се спрема „крвопролиће какво Црна Гора није доживјела“, земља у којој прогоне, хапсе и осуђују посланике, затварају редом кога стигну, убијају и пребијају новинаре, земља у којој што прпусте „специјалци“ дочекују буздовани некаквог фантомског приватног обезбјеђења, земља у којој… набрајање би баш потрајало, дно је толико дубоко да се једино може крстити као „дно дна“!

А кад се с такве „евроатланске“ висине тресне на дно, рационалност постаје жртва суманутог држања за олупину брода који тоне. Брода који је бушан са свих страна, у води до прамца, брода на којем су још само пацови спокојни јер немају појма да се ударило о хрид и да нема даље. Настојања да се бродолом забашури грчевитим махањем бродском заставом и пјесмом галиота који веслају у празно равно је – трагикомедији. Ту не помаже ни громопуцателна хајка на „организоване криминалне групе“ које „тајновидац“ налази од вртића до самог врха власти, строго пазећи да не набаса на коју крупнију „рибу“, а које оптужује за бушење брода и цијепање једара.

А кад смо већ код „организованих криминалих група“, кад се поштено саберу сви осуђени, оптужени, они под извиђајем, а нарочито они за које зна сва Црна Гора и Душко Кнежевић а само „тајновидац“ нема појма, испада некако да је „најорганизованија криминална група“ заправо – ДПС. Од Света, преко Мига па све до Мугија и „мугија“ у скоро свакој општини гдје су на власти, криминална ДПС камарила би, да је ово иоле нормална земља, попунила капацитете једног Алкатраза. Ту „дивну“ слику не може више да поправи ни онај разбарушени и надобудни Будванин, Дивановић.

И док се брод распада, уз френетично ојкање „морнара“ са јарбола, капетан се одавно дохватио „краја“ и баш га брига за олују која надолази. Уљуљкан у самопројекцију величине и недодирљивости, он у завјетрини сања сан о заливу у којем неће бити бура, у којем неће бити Срба, СПЦ, тврдоглавих митрополита и попова, безочне опозиције несвјесне његових „достигнућа“.

О заливу у којем ће, божјим провиђењењем које му је дато, уз свој замак под Горицом, сазидати и сасвим нову Цркву, далеку од сваког свог историјског коријена и трајања. Залив ван европског мора у којем су за пловидбу нормирана строга правила чијем поштовању „капетан“ уопште није склон.

Да ни мало не претјерујем у овој опсервацији позваћу се на „капетана“лично. У општем метежу и свакојаким изјавама, саопштењима и покличима, остала је скоро непримијећена и некоментарисана његова изјава у којој више него отворено саопштава како му то „европско море“ није ни до кољена и уопште му није приоритет.

Као што је у Библији записано да ће “ прије двогрба камила проћи кроз иглене уши него што ће богаташ кроз врата раја“, „капетан“, свјестан своје „двогрбости“, истог дана када је на сва звона обнародовано отварање последњег поглавља у преговорима, у интервјују за ХРТ отворено изјави: „Наша држава не потенцира чланство у ЕУ већ европеизацију и усвајање европског система вриједности како би постали дио европске културе и цивилизације“! Не липши магарче до зелене траве!!!

„Капетану“ се, дакле, не жури. Не зато што не преферира Европу већ зато што је дубоко свјестан да Црна Гора са баластом њега и његовог концепта приватне државе у демократизовану Европу може таман колико и двогрба камила кроз иглене уши. Али, њему је до Европе колико и до лањског снијега. Овај залив, далеко од сваког добра, гдје су његове „ајкуле“ потаманиле све ситније рибе, у којем је жабокречина непромјењивости зацарила од обале до обале, његов је свијет и тамни вилајет из којег може увијек да скокне гдје му се стрне. Државним авионом „златним Дајнерсом“ Душка Кнежевића или неког од својих „дужника“ којима је дозволио да олижу кашику док он врца мед. А сва ова маскарада, од Паје па до оног Дивановића, је ту у јединој улози: да се Власи не досјете. Да он, у изостанку литија, опозиционе слоге, политичког окупљања, промоција, погуран Јањићима, Шћекићима, Шуковићима, Аџићима, Растодерима, Станковићима, Катнићима, троструком Весном…, намакне још један мандат у којем ће, заједно са „организованом криминалном групом“, докрајчити раскућавање заједничке а скућавање својих вила и замкова. А Европа… па ту је она негдје, још само десетак и коју годину више стрпљења.

А та флоскула о „путовању у Јевропу“ је најопскурнија лаж и заблуда којом нам мажу очи, споља и узнутра. Похађао сам класичну гимназију а географију и историју су ми предавали дивни и образовани професори, међу којима је било и доктора наука. Они су ме давно научили да је и ова пустопољина звана Балкан географски, историјски, културно и цивлизацијски неодвојиви дио Европе. Са својим разликама, специфичностима, манама и предностима. А „европа“ којом нам, као магарцу шаргарепом, машу пред носом је искључиво „коза ностра“. Не она мафијашка која се овдје одомаћила до нивоа газдовања већ „наша ствар“ у смислу да ћемо све морати сами и да само од нас све зависи. „Капетан“, по сопственом признању, није из те приче. У ту Европу се мора и може само без њега и његове „организоване криминале групе“. Не крпећи црвоточни и растурени брод ове власти који се у Будви коначно насукао већ грађењем новог, чвршћег, са новом, сложном, посадом и паметнијим кормиралом.

Пад на дно, писао сам недавно, има и своју добру страну. Након првобитне и тренутне ошамућености слиједи усправљање и кретање уз брдо. Да није све изгубљено и да је процес оздрављења већ почео посвједочили су први (а ко би други) – љекари. Прво они никшићки (не они који су аплаудирали „капетану“ насуканог брода), а онда берански, пљеваљски, подгорички… Здравствени фонт свакодневно расте и јача. Чека се да им се придруже сви презрени и понижени, од учитеља, професора, радника, пензионера… А кад крене „кука и мотика“, „капетан Кука“ има да лети са брода. Не као Петар Пан, већ стрмоглавце. Бућ!!!

„Бродови који тону не тону због воде која их окружује већ због воде која у њих уђе“ упозоравао је најсветији међу светима, покојни Патријарх Павле. А у ДПС брод ушла је не само вода већ и свакојака трулеж, отпадне воде и фекалије. И ту више никакво парфемисање и шминкање не помажу. Брод се мора напустити и оставити да потоне на дно на које смо, сви до једног, стигли прије њега. А оздрављење и повратак на почетак новог курса је већ је почело. Треба само бити упоран и не устукнути. Стара латинска пословица каже: „ако за оно до чега вам је стало нисте спремни да се борите, онда га нисте ни заслужили“! Па… „нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана“!

Емило Лабудовић/ИН4С

Коментари: