Некадашњи освајач Дубровника и околине дочекао ратни брод Хрватске

Своју предизборну кампању, некадашњи освајач Дубровника и околине, започео је званичним пријемом новог-старог предсједника Хрватске.

Некадашњи освајач Дубровника и околине дочекао ратни брод Хрватске

 

Из правца Цавтата, новопечени предсједник, упловио је у залив бродом ратне морнарице, остављајући за собом полуоток „Превлака“. Док је српска војна делегација у фебруару ове године, морала на граници да се пресвуче, јер, како рече Дармановић: „зна се кад се користи униформа“, хрватску је, са цијевима окренутим ка Ловћену који надвисује Тиват, дочекао ондашњи отправник бродова за Цавтат.

Тканина је изгледа, за безбједност Црне Горе, опаснија од гвожђа, иако се министар Бошковић недавно „јежио“ фиктивних металних гусјеничара на граници са Србијом. Чулну обману, или како предсједник партије то воли да каже илузију, имао је управо министар војни који је своју опсену подијелио пратиоцима на твитеру. Упадљиво је да тог дана на тиватској риви није био везан једрењак Јадран. Можда зато што делегација Милановића не заборавља да је школски брод југословенске краљевске ратне морнарице, 90-тих година испловио из сплитске луке на ремонт у Црну Гору и да се више никада није вратио у територијалне воде Хрватске. Мора да је утаја брода илузија великосрпских националиста.

И догађај од прошле године, када је тај исти брод намјењен обуци студената поморског факултета, са дигнутим једрима, чекао повољан смјер вјетра да би се са 60-ак килограма кокаина у потпалубљу, отиснуо пут Турске. Црна Гора је данас музеј илузија. Актуелне сцене пребијања грађана, убацивања сузавца током тренинга малољетне дјеце, параполицијских формација „Ја сам ја“ су на први трен, сваком нормалном оку пољуљале чуло вида, а уху, чуло слуха. Премда, највећу илузију има кустос тог музеја, вјерујући да може да побједи Бога. Сличну илузију имали су кроз историју многи: Рамзес II, Нерон, Домицијан, Трајан, Хадријан, Диоклецијан, Ниче, Лењин, Стаљин, Тито….Ред нећу завршити руководиоцем музеја, јер свакако ничим, осим богомржњом, не заслужује да се нађе на историјском бројиоцу људи којима је заједнички именитељ мржња према Богу.

A резултат претварања тог разломка у децимални број је свима познат. Свака илузија богоубиства води стрмоглаво, ничеанским кланцем право на мјесто на које су завршили сви побројани. То мјесто је почетак и свршетак сваког облика ратовања са Творцем, ма колико неко имао илузију да је алфа и омега.

 

Коста Ненезић/ИН4С

Коментари: