Вучић – српска Аска и амерички Вук

Да је куповина времена „флексибилним маневрисањем на малом простору” била једина одговорна политика сведочи и промена тона америчких званичника у вези с Косовом у односу на претходне администрације
(Срђан Печеничић).

Вучић – српска Аска и амерички Вук

„Аска и Вук” је позната приповетка Иве Андрића, за коју можемо рећи да је не само школска, већ и животна лектира. Аска је овчица која је одлутала и нашла се пред страшним вуком који, наравно, жели да је поједе. Но, она својом игром успева да купује време и да замајава вука до момента свог спасења. Често се и српска политика претварала у Аскину игру, којом настоји да купује време и да одложи опасне и по нас лоше догађаје које креирају моћне силе.

Идеју за овај текст добио сам од пријатеља из Републике Српске Данета Чанковића (председника покрета „Избор је наш”, који је давно лансирао идеју референдума о независности Републике Српске). Он ми је написао како је Александар Вучић успео својом политиком нешто што није довољно примећено – да купи драгоцено време у односима са Западом, пре свега кад је реч о Косову. Исто тако, његова слика у историји зависиће од тога како ће одиграти завршницу партије са Западом (читај Америком) у вези с Косовом.

Да је куповина времена „флексибилним маневрисањем на малом простору” била једина одговорна политика сведочи и промена тона америчких званичника у вези с Косовом у односу на претходне администрације. Наравно, ми још немамо промену политике, већ само промену тона и атмосфере која влада у америчкој администрацији.

Каква је реална разлика у ономе што нам се нудило у вези с Косовом и онога што нам се данас нуди (уколико тачно детектујемо „понуду”)? Врло мала. Највећи део приче је прихватање сецесије и припуштање Косова у УН (и у друге међународне организације), уз „добру намеру” да се то финансијски компензује. Оно што очигледно није јасно америчким и европским званичницима (а, нажалост, и добром делу наше политичке и интелектуалне елите), јесте да се неким стварима не може трговати. Ако смо често слушали „Косово је Србија” или „Косово је српски Јерусалим”, чак и од оних који у то не верују, ми говоримо о вредности у којој трговина није могућа или је врло тешка. Конститутивни митови једне заједнице који креирају идентитет нису мерљива категорија и њих није могуће исказати у новцу. Или, једноставније речено: Шта би вам одговорили Јевреји на питање „колико кошта Јерусалим”?

Ако се читава ова прича у вези с Косовом у Вашингтону пред Видовдан сведе на политичку раван, онда је јасно да ни Албанци не желе договор, јер очекују победу Бајдена (коме расту шансе од последица хистерије због короне и немира у САД). Наравно, не само Албанци, већ ни њихови ментори из дела „дубоке државе” (термин је идеолошки једностран, јер део deep state подржава Трампа), не желе ни по коју цену да дају предизборни поен Трампу. Да тај поен није мали сведочи и значај Косова (и Босне) у политичким кампањама демократа, а нарочито брачног пара Клинтон. Није овде реч само о Косову, већ и о кампањи против Трампа да је дилетант у спољној политици, што би он оповргао било каквим договором Београда и Приштине (макар и привременим). Штавише, то би актуелном председнику САД дало прилику да пред изборе поентира тезом да су демократе неспособне да праве дилове, већ да само праве хаос у свету који САД превише кошта.

У сукобу „националног Трампа” и „америчких глобалиста” (са и без наводника) Европа је секундарни фронт за америчког председника. Упориште глобалиста у Бриселу и Немачкој је врло јако и они ће настојати да одатле утичу и на америчке изборе. Неозбиљно делује теза да ће Немачка постати центар глобалиста и тиме глобални центар моћи, јер је, ето, Трамп суверениста. Немачка и ЕУ су плацдарм или мостобран глобалиста, који су, како они то виде, „привремено изгубили контролу” над делом администрације САД. Све што се дешава око Европе, па и Балкана, говори да глобалисти или Трампови противници контролишу европске институције и кључне европске земље, те да се он помирио с реалношћу на терену. Трамп је скратио фронт и повукао своје снаге у САД да би се искобељао из криза које његови ривали користе да би му дошли главе. Глобалисти су очигледно спремни и да руше мир у САД зарад победе на изборима. А то пред нас поставља реторичко питање шта су онда у стању да раде ван САД кад су у свом дворишту спремни да изазову грађански рат. У том контексту и Србија ризикује удар глобалиста који контролишу Европу, уколико направи дил с Трампом у вези с Косовом пре америчких избора. То нас опет води на почетак приче – на Аскину стратегију преживљавања.

Бранко Радун/Политика

Коментари: