Израел у вашингтонским играма

Признање од стране Израела изискује и реципрочно признање Космета и смештање дипломатског представништва у Јерусалим. Та одлука Приштине је директан нож у леђа не само оним муслиманским државама које су признале Космет, већ и онима које то нису учиниле.

Израел у вашингтонским играма

Коначно смо погрешно сви апсолвирали потписана документа у Вашингтону. Наша дипломатија је постигла веома добар, можда најбољи учинак после резолуције 1244 СБ УН. Главна примедба на потписано (билатерално или једнострано, свеједно), јесте одрицање Србије од лобирања за повлачење признања Космета. Међутим, тај потпис и та одредба важи само за случај да се и Приштина придржава потписаног. А Приштина се, на њену несрећу, обавезала на по њу веома опасну одредбу, којом наша дипломатија не жели да се хвали. О чему је реч?

Признање приштинских институција Космета од стране Израела је успех наше дипломатије са аспекта обавеза Космета које изискује то призање. Зато се наша дипломатија и није бунила јер су јој познате размере последица по Космет. Неко би рекао да сам скренуо с пута. Међутим, по том споразуму признање од стране Израела изискује и реципрочно признање Космета и смештање дипломатског представништва у Јерусалим. Та одлука Приштине је директан нож у леђа не само оним муслиманским државама које су признале Космет, већ и онима које то нису учиниле. Зато ће та одредба и то међусобно признање Израела и Космета нанети несагледиве штетне последице Космету и они ће ускоро морати да одустану од примене те одредбе. Ако одустану, аутоматски та одредба не важи ни за нас, па онда ни ми нисмо обавезни да премештамо нашу амбасаду у Јерусалим.

То значи да остају оне друге одредбе које се тичу експлоатације „Газивода”, кредитирања ауто-путева, железница, отварање инвестиционог фонда у Београду. То значи да је наше прихватање „игре” са Израелом и амбасадама, по мом мишљењу, до сада највећи дипломатски потез Србије, јер је штета за Приштину у вези с том одредбом равна цунамију исламског света. Зато све похвале нашој дипломатији на тако добро осмишљеном плану, о којем она не може јавно ни да прича. Није дипломатски да званичници државе причају како су „превеслали” косметске политичаре.

Друга битна ствар у вези с том одредбом јесте што она утиче на јачање позиције Трампа у предстојећим изборима и на јеврејско лобирање за његов поновни избор. Док прођу избори у САД и косметски Албанци ће схватити шта су урадили и да је једнострано обавезивање пред председником САД било много корисније за Србију него за Космет. Даље треба рећи да Србија слободно може и треба с Косметом да сарађује економски, а њихов пријем у УН после овакве најаве је на дугачком штапу. Злонамерне су и тврдње аналитичара који су брзоплето полетели да тумаче нешто што је наша дипломатија маестрално осмислила и одрадила. Сарадња на економском плану са Косметом нема никакве везе с питањима статуса, јер и оне звездице имају значаја само онда кад су на дневном реду политичке теме. Овако свака држава закључује мноштво уговора са странама које немају никакав статус у погледу државности. Зато, рецимо, и економски споразум с Каталонијом није чин признања те покрајине у формалноправном смислу. Због непознавања међународног права многи мисле да је било какав контакт с косметским Албанцима и њихово признање, што апсолутно није тачно.

Албанци су дирнули у осињак и имаће много већу штету од нас, чак и да прихвате сарадњу с Израелом у наведеном смислу. Ако не прихвате, а мислим да ће схватити размере штетних последица, па ће добро размислити, онда остаје у том погледу стање пре потписа у погледу тих одредби, а оне друге остају на снази. Онај ко први прекрши ту норму из споразума сносиће штетне последице акција које ће предузети америчка администрација због чињенице што је то урађено искључиво у њиховом и интересу Израела. Због тога су потпуно неосноване бриге наших дипломата које су у пензији и које сумњичаво посматрају ту норму у вези са српским мораторијумом од једне године за лобирање против признања. То неће имати никакве штетне последице за Србију, напротив, јер ће главни негативни одјек светске дипломатије запљуснути Космет, а признања су потребна њему, а не Србији. Осим тога, треба имати у виду да резолуцију СБ УН није донела Генерална скупштина УН, а њено постојање и укидање зависи од сталних чланица с правом вета. Док постоји та резолуција нема државности Космета.

Симо С.Стокић/Политика

Коментари: