По шумама и горама

Преко реке и у шуму, наслов је и не тако доброг романа од Е. Хемингвеја. Мада је радња смјештена у Венецији, и врти се око богате и до ушију заљубљене дјевојчуре, у пуковника који ће, дабоме, умријети.

По шумама и горама

Стари Хем, има право проф. др Владимир Секулић, зна бити тако окрутан. У неку руку, дало би се примјетити и неотесан. Што се, уосталом, у безвезном филму о њему, лако да препознати, ако неко не практикује његову кратку реченицу натиснуту жестоким мачизмом тако типичним за америчке писце.

Ја, искрен да ти будем: не бих се баш ломатао по шумама и горама! Никад ми ни најмање није био близак исувише кичасти, партизански занос, који се по удомљењу на Дедињу, ипак показао сасвим друкчијим од оног за кога се у програму, с почетка, уцијело проглашавао. (Видно испиздио на другове, Ђидо негдје дрекну: па јесмо ли се за ово борили, за аута и љубавнице?!)

Међутим, како ту и тамо чујем, врх ДПС-а би се колико сјутра улогоровао у некој шуми, по могућности ублизу ријеке (по могућности оне још неуцијевчене!), испод ведрог неба, глуматајући тако антифашисте у, свакако, комичној изведби.

Мирко & Славко: то је већ од синоћ обавезна лектира депеесовог до јуче урбаног, политичког подмлатка…

Откако ево моји узеше власт, преферирам базен са погледом на море, што јесте хедонизам и живот посвећен чулима, али – тридесет година и ја сам се потуцао од немила до недрага.

Још ово: живо ме интересује какав је поздрав смислио врховни ДПС мозак. Можда Зудвија знаде…

Сибин/ИН4С

Коментари: