Гримасе горе од „шумског пројекта“: Постизборни вербални пацифизам није дуго потрајао

Када је 80-тих година на препуном стадиону Сутјеске у Никшићу, Здравко Чолић из свог тенора извукао стих: „Поћи ћу у шуме“, из публике му је хорски узвраћено: „Тамо ти је мјесто“.

Гримасе горе од „шумског пројекта“: Постизборни вербални пацифизам није дуго потрајао

Јуче смо од првог баритона државе сазнали да је шума и његова перспектива, али не због несрећне љубави према жени, већ због државе.

Као неко ко до звијезда није дошао преко трња, неко преко Жуте греде, логично је да су трње и грмље дестинација која је уписана на његовој повратној карти. Крајња је ту надомак Жуте греде, у наранџасто-црвеном тону наслагане опеке, опасаном бодљикавом жицом.

Његов постизборни вербални пацифизам није могао дуго потрајати. Али, бука коју емитује никада није била опасна, колико подмукла тишина.

У емисији „Лицем у лице“, својим познатим гримасама, показао је своје право лице, нарав и кумулирану срџбу одајући дојам човјека који је прескочио своју редовну терапију. Из политичког угла гледано, видјели смо агонални трзај и покушај предсједника државе са надлежностима краљице Елизабете ИИ, да и даље одржи имиџ господара Црне Горе, задржи полуге власти које му сваким даном неумитно измичу контроли и смањи одлив своје бирачке машинерије.

Упавши у зону сумрака, стрелица на његовом компасу показује шуму као уточиште од примјене кривичног законодавства, од ког се заправо више плаши, него од оног који уређује однос државе и цркве. Богата је палета кривичних дјела за која може одговарати.

Од кривичних дјела против имовине, слобода и права човјека и грађанина, животне средине, па све до оних против уставног уређења и безбједности Црне Горе. Додајмо на крају и она која не застарјевају и имамо коначну клиничку слику његовог понашања.

Но, његов компас се већ дуже вријеме понаша као Колумбов када је упловио у Бермудски троугао. Лоша политичка навигација га и даље гура у ћорсокак.

Додуше, здушно би пригрлио оружје и дрвеће у шуми, да са релевантних међународних адреса није стигла честитка народу на освојеној слободи и индиректно упозорење. Као што је и 90-тих година својим ратним бесједама слао младост у смрт, тако би и овог пута бранио Црну Гору под густим крошњама Милочерске горе, у којој би нашао заклон за себе и своју фамилију.

Поменути концерт с почетка овог текста је прекинут у тренутку када је флаша пива завршила у Чолићеву главу због пјевања на плејбеку, после ког се Чола зарекао да никада више неће пјевати у Никшићу. И лидер опозиције је у емисији „face to face“ пјевао на плејбеку. То је пјесма из његове младости, стара тридесет година, која и многим његовим симпатизерима изазива проблеме у дигестивном тракту.
А ударац у главу је добио 30.августа преступне 2020. године. Последице сви примјећујемо

Коста Ненезић/ИН4С

Коментари: