Каква Црна Гора – неће те ни шума, дохвати се ти лагано ка Спужићу друма

Јестел чули децо, верујте без шале,
отвара се школа за комите мале!
За комите мале, шврће монтенегра,
дубоко у шуми, крај јежевог легла.
Одметну се Мило, витез од “мајбаха”,
ролекс јуначина без мане и страха.
Оседлао верног дората Катнића,
опасо ко топуз – Јеврем Брковића…
Пошао у шуму, старом вилењаку,
Дедеић Мирашу, ума пустињаку.
Да га благослови флашом од вињака,
да причести “кохибом” славни збор јунака.
Дошло задње време, мртав ветар дува,
монтенегро ваља му чашћу да сачува!
Но у силном благу части ни у трагу,
ма зајеби части – ође смо због власти!
Диго веверице, за њима и вране,
комитају бауљине у строј да се стане!
Чули и међеди, лењиви поспанци,
ниђе није пландовање ко у ДПС странци.
Забрундала сила, за Мила и Душка,
браниће се милогорје ко дивљака – крушка!
Посели јунаци у коприву љуту,
закукала мајка сваком ко им је на путу.

Каква Црна Гора – неће те ни шума, дохвати се ти лагано ка Спужићу друма

Читава је клика сад уз поглавника,
све у шуму хрле усташице врле!
Позвао и пужа да га спаси Спужа,
присојкињу змију- неће на робију.
Но и шума клета, ниђе сунца зрака,
све се чини хајдук Милу – ћелија опака.
Преплеле се свукуд голе гране ретке,
ко и шума див комити да свија решетке…
Благосиља Мираш, све вискијем туче:
“Мили Боже молим ти се нека буде – јуче!”
Но, што јуче беше више се не враћа,
на бурцузу локот звечи- време да се плаћа!
Каква Црна Гора – неће те ни шума,
дохвати се ти лагано ка Спужићу друма.
На Катнић – дорату, и ресто пајташи,
ај полако на “пучину” као брод у флаши…

Михаило Меденица/ИН4С

Коментари: